Traži se najpovoljniji model

Obnavljanje ideje o promeni izbornog sistema inicirala je ovih dana Liga socijaldemokrata Vojvodine koja je svim poslaničkim grupama u Skupštini Srbije prosledila svoj predlog zakona o izbornim jedinicama, gde bi Srbija umesto jedne imala pet izbornih jedinica, dok bi izborni sistem i dalje bio po proporcionalnom sistemu.

Prema predlogu LSV, prva izborna jedinica bi bila sa sedištem u Beogradu i obuhvatala bi teritoriju tog grada, odakle bi se biralo 58 poslanika, druga sa sedištem u Novom Sadu, koja bi obuhvatala Vojvodinu, odakle bi dolazilo 63 poslanika, dok bi treća obuhvatala Mačvanski, Kolubarski, Zlatiborski, Moraviški, Raški, Šumadijski, Podunavski i Rasinski upravni okrug i odatle bi dolazilo 68 poslanika. Četvrta bi obuhvatala Braničevski, Pomoravski, Borski, Zaječarski, Toplički, Nišavski, Pirotski, Jablanički i Pčinjski okrug, odakle bi dolazilo 57 poslanika, a peta izborna jedinica bi imala sedište u Beogradu, a činili

bi je državljani Srbije koji nemaju prebivalište u prethodno navedenim jedinicama i birači sa boravištem u inostranstvu.Odatle bi se birala četiri poslanika bez obzira na broj birača.

„Nemamo ambiciju da je naš predlog definitivno rešenje, ali smatramo da je dobra osnova za razgovor. Iz ugla LSV to je najbolji sistem izbora, jer se mi zalažemo za regionalizaciju i decentralizaciju Srbije. Na 27 birača birao bi se po jedan poslanik, dok sada imamo veliku disproporciju u kojoj je Beograd favorizovan.Čini mi se da postoji spremnost svih stranaka da se razgovara o promeni izbornog sistema, i mada stranke imaju svoje predloge na naš predlog nema negativnih komentara“, kaže za Danas Bojan Kostreš, zamenik predsednika LSV. Dodaje da se njegova stranka zalaže i za promenu političkog sistema u kome bi Srbija na bazi izbornih jedinica bila podeljena na pokrajine .

Kostreš napominje i da promenu izbornog sistema ne mora da prati promena Ustava, jer će se Ustav menjati tek onda kada Srbije bude na korak od EU, a to neće biti tako brzo .Na pitanje da li istovremeno sa povećanjem izbornih jedinica treba smanjiti i broj poslanika, on kaže da je to uslovljeno promenom Ustava. Na pitanje kako komentariše tvrdnje DSS da se u tom predlogu ne vidi Kosovo i Metohija , Kostreš kaže da bi Kosovo bilo obuhvaćeno petom izbornom jedinicim u kojoj su svrstani nedefinisani birači.

Predstavnik CeSID-a Đorđe Vuković ocenjuje da je predlog LSV o promeni izbornog sistema dobro rešenje, ali da je usmeren na interes te stranke. „Verovatno je ovo nešto bolje rešenje nego što je postojeće, ali je usmereno za potrebe stranke koja je predložila, a to je da na osnovu reprezentativnosti na manjem nivou može ući u parlament, što je njihovo legitimno pravo“, ističe Vuković . I u Pokretu socijalista se slažu da Srbija sa pet izbornih jedinica pogoduje isključivo regionalnim strankama, dok u SPS kažu da je za njih Srbija jedna izborna jedinica, dok je proporcionalni sistem politička realnost, jer se tačno vodi koliko koja partija ima glasova. U Srpskoj naprednoj stranci ne žele da komentarišu Čankov predlog izbornog sistema. Zoran Babić, šef poslaničke grupe SNS, kaže da još nije pročitao predlog LSV,ali obećava da će ga ozbljno razmotriti.

I predsednik Nove strankeZoran Živković kaž da nije proučio sve što predviđaju izmene izbornog zakona LSV, ali napominje da njegova stranka ima svoje predloge. NS smatra da broj poslanika sa sadašnjih 250 treba da se smanji na 150, jer je to sasvim dovoljno za državu „ovog gabarita“. Njihov predlog je i da se 100 poslanika bira u direktnim izborima, po većinskom sistemu, što znači u 100 izbornih jedinica. Preostalih 50 poslanika biralo bi se po proporcialnom izbornom sistemu, gde bi Srbija, kao i sada, bila jedna izborna jedinica.

Jerkov: Da građani zanju za koga glasaju

Aleksandra Jerkov, portparol DS smatra da je osnovni put za promenu sistema uspostavljanje veće odgovornosti onih koji su birani prema građanima. „To se može uspostaviti jedino ako građani budu znali za koga glasaju, a da li će to biti personalizovani proporcionalni sistem ili većinski, to je pitanje o kome najmanje treba da govore političari, već debatu treba da vode ljudi koji se time ozbiljno bave „, ističe Jerkov.