Kabare na kraju sveta

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Svetska turneja kultnog art-rock benda iz San Franciska, Tuxedomoon, posvećena izvođenju tj. ponovnom 'živom' čitanju legendarnog debi albuma „Half Mute“ iz 1980, ali u najnovijim vremenima – zastala je na jedan čaroban trenutak u sali Amerikana Doma omladine Beograda.

Reč je o veoma specijalnoj ploči, koja je svakako označila izvestan istorijski preokret – dolazak post-punk estetike u umetnički znatno predznačen ambijent new wave epohe. NJen unikatan melanholični ton, kombinovan sa poezijom lutanja kroz predele otuđenosti, ostavio je svojevremeno dubok utisak na čitavu jednu generaciju sa one, ali i ove strane Atlantika. Tuxedomoon su bili pioniri i inovatori i na planu upotrebe prvih ritam mašina, kao i njihovom kombinovanju sa zvukom saksofona, violine, klavira, klarineta i uvek moćnog, igrivog basa, što je sve ovoj muzici davalo ugođaj plesa usamljenika na nekom izolovanom mestu.

Dosta od toga smo osetili, decenijama kasnije, i na ovom koncertu: pesmu po pesmu izveden „Half Mute“ predstavlja i te kako savremen muzički komad sa jakom, sugestivnom atmosferom, neizrecivih i gotovo pa nadljudskih intenziteta, ozaren svojevrsnom dramatikom koja se razvija od uvodne, ambijentalne „Nazca“, do zaključne, futurističke balade „Seeding The Clouds“. Atmosfera kabarea na kraju sveta, glavna je karakteristika Tuxedomoon predstave, koja uvlači ljude u sebe onim tako specijalnim zvučnim toksinima nerava, da svi zato na vrlo poseban način doživljavaju ovaj bend.

Tuxedomoon nas ne napuštaju nakon okončanja zvučno-čulne avanture „Half Mute“ – odmah zatim najavljuje se i drugi album „Desire“, ne u celini, ali dovoljno odškrinut da čujemo njihov najveći hit „Jinx“, što izaziva ovacije i novi nivo emotivne povezanosti sa bendom i unutar publike. Koncert se nastavlja u sličnom tempu sa još par poznatih numera iz raznih perioda, što sve pretvara atmosferu u čistu euforiju, na gorivu jedne povremeno čak dijabolične frenetičnosti, pa postaje jasno da imamo na delu susret starih prijatelja. Tuxedomoon nisu prvi put u Beogradu, ali su svakako prvi put odali ovoliko pažnje sopstvenoj zaostavštinu, i ovdašnja publika to zna da nagradi svojim toplim učešćem. Neki od posetilaca su odrasli i ostarili sa ovim zvukom, od 1980. naovamo, neki su ga tek sad otkrili, ali svi reaguju jednako emotivno – ko bi pomislio da će baš ovaj bend biti jedan od svedoka i merila naših promena! Peli smo se dakle na ovom koncertu po moždanim serpentinama, kretali se kroz melanholične vizije i introspektivne panorame, boravili u čudesnoj izolovanosti od stvarnog sveta, čiji je 'soundtrack' poput helikopterskog šapata sa neke nedogledne tavanice, elektrifikovane zvezdama. I osećali smo se toliko moćno i ohrabreno sada i ovde.