A, sada pametno sa "orlićima"

I neka je tako, jer su ova deca u kopačkama zaslužila svu pažnju i svaki poklon za to što su nas poslednje dve nedelje uveseljavali i činili ponosnima svojim igrama, pobedama i ponašanjem.

Neka žive na lovorikama – zaslužili su to, a drugi neka se bave budućnošću ove generacije – to im je posao. Ako žele dobro i njima i srpskom fudbalu odgovorni u Fudbalskom savezu Srbije i klubovima, pa i medijima, učiniće sve što je od njih da Rajković, Babić, Milinković-Savić, Gaćinović, Antonov, Živković, Maksimović, Mandić, Šaponjić i ostali klasići generacije 1995/1996. ne slome krila pre nego što polete u „orlovsko gnezdo“, među starije, iskusnije i izvikanije luzere iz A tima.

Možda je neprodate ili već nekaparisane dečake u redovima osvajača jubilarnog 20. Mundijalita neizvodljivo zadržati u domaćem fudbalu, pred invazijom skauta platežno moćnih klubova iz liga četiri, pet, šest… koplja kvalitetnijim od naše, ali ako se ume, i prvenstveno hoće, s njima se može raditi na duže staze. Barem u dresu s državnim grbom, iz kojeg su prošle subote otišli u fudbalske almanahe i nacionalno pamćenje. Sa svešću da će svaka greška u koracima mnogo koštati.

Više stvari je nužno izbeći. Prvo, bilo bi pogubno kada bi naslednici legendarne generacije 1987, osvajača iste titule za tadašnju Jugoslaviju u Čileu, dobili zvanje i tretman dovršenih igrača, kakve svet nije još video, pošto čak i najbolji od njih moraju još da rastu, uče, razvijaju se i napreduju. U svakom smislu. Dovoljno su mladi da bi im okruženje dodatnim pritiskom otežavalo odrastanje. U osetljivoj dobi, u kakvoj su, svako hranjenje sujete od strane slatkorečivih grebatora svih profila nosi sa sobom rizik od gubljenja tla po nogama. Čega se nagledasmo u starijim selekcijama.

Drugo, ne bi se smelo žuriti s njihovim uvođenjem u najjači nacionalni tim. Krilni vezista Andrija Živković već je „notiran“ kao najmlađi debitant u istoriji srpske reprezentacije, a golman Predrag Rajković redovna alternativa kolegi Vladimiru Stojkoviću u A timu, ali čak je i za njih dvojicu rano da budu portporni stubovi u ekipi, čiji je učinak uvek pod najvećom lupom javnosti i navijača, na vetrometini (ne)dobronamernih kritika i predmet različitih uticaja sa strane. Postepeno ih priključivati – da, ali ih (kao što mnogi predlažu) sve momentalno prevesti na najviši nivo – ne. Niti je većina dovoljno fizički i emocionalno zrela za takmičarski fudbal najviše klase, niti ima dovoljan kvalitet za to, niti bi to bilo fer prema nešto starijim momcima iz selekcije do 21. godine i seniorskog sastava, kojima je još ili pre mesto među „orlovima“.

Treće, možda i najvažnije je čuvanje Veljka Paunovića. Iako bi za njega lično bilo najkorisnije da demonstrirano taktičko-pedagoško znanje, slavu i gospodštinu sa Novog Zelanda odmah naplati transferom u prvi tim nekog kluba iz svoje druge domovine Španije ili negde drugde na Zapadu, umesto da ostane tamo gde će ga po difoltu prvom prilikom prouči po blatu isti oni koji ga sada kuju u zvezde, nadajmo se da će FSS naći načina da ga zadrži pod svojim skutima. Idealno bi bilo da ideolog neverovatnog uspeha omladinaca, po ranijem dogovoru, preuzme mladu selekciju, zadrži najpotrebnije od nje i probere najbolje od klinaca koje sada vodi. Za Evropsko prvenstvo U21 u Poljskoj za dve godine. I skupa sa njima jednog dana stane za kormilo A reprezentacije.

Da bi možda baš oni prekinuli tragičnu nisku neuspeha „orlova“, koji još od 2000. godine nisu učestvovali na šampionatu Evrope za „matorce“, a Mundijal iz 2010. pamte kao poslednje veliko takmičenje za koje su se kvalifikovali. Talenata je u Srbiji uvek bilo, ali ga je kratka pamet vazda uludo trošila ili proganjala u tuđa dvorišta. Hajde da vidimo ima li sada onih koji će, inspirisani svetskom titulom omladinaca i (ne zaboravimo) kontinentalnim zlatom njihovih prethodnika pod selektorskom palicom Ljubinka Drulovića, to promeniti. Makar u fudbalu.

Beograd čeka šampione

Omladinski prvaci sveta krenuli su još u nedelju u ranim popodnevnim satima po srednjeevropskom vremenu u Srbiju, a posle mnogo sati leta i presedanja danas stižu u zemlju, koja je konačno dočekala jednu titulu od fudbalera. Skupština grada Beograda organizovala im je u tu čast doček ispred svog sedišta u centru prestonice, a hepening je zakazan za 20 časova.