Srbija krči put do vrha Evrope. Plasmanom u polufinale ova generacija srpskih futsalera nadmašila je uspeh svojih prethodnika i ostaće upamćena kao prva u istoriji kojoj je to pošlo za rukom. Na krilima uspeha koji drma celu naciju, oni nešto trezveniji postaviće pitanje koliko će trajati euforija nakon uspeha „orlova“ bili oni prvi ili četvrti. Pitaće se oni koji su ovog februara zaljubili u „igru na petoparcu“ šta će biti kada se spuste zavese i stavi tačka na deseto kontinentalno takmičenje u ovom sportu.
Još jedna „sportska groznica“ vlada Srbijom. Obožavaoci sporta su dobili nove ljubimce. U prethodnih desetak dana prezimena naših najboljih futsalera mogu se čuti na svakom koraku. Pitanje da li će promocija futsala u našoj zemlji trajati samo jedanaest dana ili će magije Kocića i bravure Aksentijevića naterati klince od Subotice do Vranja da i oni jednog dana požele da budu na mestu trenutnih heroja nacije jeste nešto što interesuje sve one koji odolevaju euforiji prethodnih dana.
Jedan od takvih je i golman naše reprezentacije Miodrag Aksentijević koji je među najzaslužnijima za uspeh „orlova“ na prvenstvu Evrope. Bivši golman Ekonomca tvrdi da Srbija ne sme da se zaustavi na ovom uspehu već da uz veća ulaganja podine ovaj sport na viši nivo, s obzirom da je klupski futsal na izdisaju i u rukama pojedinih entuzijasta.
– U svakom gradu u Srbiji postoji po jedan futsal majstor za kojeg ceo grad zna. Na turnirima širom zemlje postoji igrač za koga svi kažu da kida mali fudbal. Zašto onda ne bismo to iskoristili? Imamo malo fudbalera koji su top klasa, a futsal igraju svi. I mi jesmo futsal nacija. Svi igraju termine. Staro, mlado. Svi gaze mali fudbal, svi se nešto razumeju, čak i „akcijice“ neke su počele da igraju na terminima. Zašto da onda to ne dignemo na viši nivo? – pita seProkupčanin.
Čuvar mreže ruskog Tjumena je podsetio da je promocija futsala bila geslo kojim su se on i njegovi saigrači vodili ovog februara u Beogradu.
– Uspeli smo jer smo Srbiji predstavili futsal u najlepšem svetlu. Pored rezultata, to je bio glavni cilj. Meni je najveća pohvala da sutra neki novi klinci počnu da treniraju futsal. Kao što je tenis bio sport koji niko nije pratio i onda je došao Novak Đoković, razvalio sve i deca su počela da igraju tenis. Pa samo kod mene u Prokuplju su odjednom nikla tri teniska terena. Svetlosnimsam godinama daleko iza Noleta, ali ako sutra u mom gradu nikne teren za futsal ili škola futsala, to će mi biti najveća radost – uporedio je golman kakav razvojni put u Srbiji može da ima igra na petoparcu.
Kao u većini sportova u Srbiji i u futsalu je novac najveći kočničar ka boljitku. Dokazani golman ukazuje da taj problem nije zaobišao ni njegove saigrače uprkos ogromnom uspehu koji su napravili ove zime.
– Azeri su imali premije od 15.000 evra za četvrtfinale. Nisam ja neko ko plače za parama. Meni te dnevnice ne znače koliko mlađim momcima. Ali pričam u ime svih ljudi. Moje izjave nemaju cilj da nam neko donese pare. To je realnost o kojoj treba da se priča.Tražimo samo da obrate pažnju. Reprezentacija je oličje jedne države. Ako nemaš osnovne uslove, to je nepoštovanje grba i zemlje. Samo pokaži da postojimo – upozorio je Aksentijević na neodgovarajući tretman koji imaju srpski futsaleri.
Trpeti je srpski
– U Beograd je došlo 17 igrača Španije i 20 ljudi u stručnom štabu. Tu je nutricionista koji jede pre njih. Kuvar koji sprema posebnu hranu. Migelin je vegetarijanac, njemu se sprema posebno. Golman danas jede rižu, ovaj jede ovo, ovaj ono. To su nenormalne stvari s kim mi igramo. To su „zveri“ koje zarađuju ogroman novac. Igita i Leo Igraju za po 15-20.000 evra mesečno, Mamarela u Italiji drži lanac hotel. Međutim, mi smo Srbi. Navikao si da trpiš. Ali samo nemoj sad kada dođe uspeh da mi se pokazuješ kao pokrovitelj – iskren je Aksentijević.
Šibicari na foru
– U Španiji je futsal treći kolektivni sport. Tako ih i plaćaju, tako su i medijski promovisani. Sve je na vrhunskom nivou. Kada Barsa igra dolaze Mesi i oni iz prvog tima da ih gledaju, ide prenos na državnoj televiziju, tribine krcate. Mi smo šibicari koji vole da prodaju foru. Mi ovaj turnir igramo na foru. Gledaš tajm-aut kod Španaca i trener krene da žvrlja neke akcije. A naš trener nema tablu?! Kod nas je: „ajmo momci, da se stisnemo“. Mi se ceo život nešto stiskamo – ilustrativan je Aksentijević.
Nemam ligamente u desnom kolenu
– Nemam ligamente u desnom kolenu. I danas imam problema da hodam, ali na utakmici nemam problem da branim. Imam dva leta svake nedelje. Pođem u četvrtak, letim, dođem u petak, pa u subotu jedna, u nedelju druga utakmica. U ponedeljak letim nazad kući. Ženu vidim dva-tri dana nedeljno iako živimo u istom stanu. Nije to lako. Makar sam zaradio solidan ugovor i nadam se da ću tek da zarađujem. Ali žao mi je ovih klinaca u Srbiji što igraju za po 300-400 evra – približio je Aksentijević muke jednog futsalera.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
