Kad je poen najlepši, ja ćutim

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Duškovhrapavi glas,rezak inapukao, odnabojai strasti,od života,bio je glas čoveka kojijeiz udaljenih komentatorskih kabina slaouzbuđenje itoplinu uledenazimska popodneva dok smonetremicegledaliprenose sa alpskihsmučališta. Duško je govorio: smučanje.Uopšte, on je govorio na sebi svojstven način, unoseći u prenose više od prevođenja slike u reči. Za njega je „sportski događaj bio džez sesija“. Privilegiju da komunicira sa milionima Duško je prigrabio obema rukama, lucidno deleći sa gledaocima svoje nade i skepse, strasti i intimu, i to ga je učinilo legendarnim, a prenose živopisnim. Ne mareći previše za posledice, kojih je bilo, Duško je tkao neobične i hrabre prenose, nezaboravne metafore i oštre kritike, dokazujući da se aršini (ličnih) sloboda mogu osvajati samo slobodnim delanjem, a govor je najstarije.

Floskula, neizbežna luka za mnoge komentatorei ljude, u Duškovojrečenici bila je anulirana autentičnom dikcijom, a i kada je bio primoran da upotrebljava fraze,ukrašavao ih je štedro, tražeći od sebe uvek novejezičkeakrobacije. U isto vreme čvrst, emotivan, sklon teatralnosti, a odmeren, kosmopolita i rodoljub, Duško je u sebi mirio arhi rivale: profesionalizam i improvizaciju. Čak i kada je tokom studentskih protesta hrabro uputio podršku akademcima, ili usmeno brisao granice među balkanskim narodima u danima kad su antagonizmi rasli, ili kada je spočitao manjkavosti karaktera tada omiljenom sportisti nacije. Korać je ipak uspevao da, poput mnogih doajena, ostane veran suštinskim principima profesije.

Iznad svega, Duško je poštovao sport, gledaoce i sportiste. Umeo je davažnost događajanajavi posebnimunutrašnjim nabojem – kruna Olimpijade bila je sjajnija ako bi tih sto metara prenosio Korać. Posebno zaljubljen u zimske sportove,atletikui boks, i još posebnije udame u sportskim arenama, Duškoje diskretno utirao put emancipaciji i ravnopravnosti. NJegov slušalac nikada nije ostao uskraćen. Ponekad je uhoparala egzibicija njegoverečenice. Mi,zaljubljenici u sporti jezik, voleli smo ga baš zbog tih neočekivanosti.Bio je razboriti, hitri zanesenjak koji je s lakoćom spajao figure na ledu i stilske figure. Dodajmo tomevolšebne lingvističke minijature,idiosinkratičnealegorije i nepripitomljene izlive emocija i(ponekad nezgrapna) sociološka zapažanja i prednamajeglasom i bradomDuško Korać, naslednik nezaboravnih Dragana Nikitovića i Mladena Delića.

Odlaskom Duška Koraća nagubitkunije samo sportski etar, nego i sve kontamiraniji prostor javne reči. Duško je donosio nešto od nade koju smojednom možda polagali u medije, nade u integritet, u šarmneposrednosti i greške, i uzavrele strasti koja preza još samo pred sopstvenom savesti. Vreme pred nama poljuljaće kult TV komentatora – menjaće ih čovekolika binarna inteligencija, ekonomičniji i savršeniji vidovi praćenja zbivanja na arenama širom novog sveta, anepravilnostiće biti svedene na minimum. Tada će i ime Duška Koraća zvučati drugačije. Setićemo se da je na televiziji jednom radio čovek koji je imao šta da kaže.

Autor je kolega Duškove Andreje u agenciji Ovation BBDO