Podvig zemlje sa 128 fudbalera

                       P { margin-bottom: 0.21cm; }Slične brojke preplavile su medije prošle godine kada je ekipa Larsa Lagerbeka obezbedila učešće, pobedivši između ostalih i Holanđane u obe utakmice. Pored toga što mogu biti zanimljivi, ovi podaci govore i o širem kontekstu u kome uspeh Islanđana dobija svoje prave dimenzije.

U zemlji sa malo više od 330.000 stanovnika trenutno postoji 128 registrovanih igrača, a 23 reprezentativaca čine 0.007 odsto nacije, pa ne čudi što se dešava da u istom timu igraju otac i sin. Često se prepričava kako je pre deset godina najpoznatiji islandski fudbaler Eidur Gudjonsen ušao umesto svoga oca Arnora u utakmici protiv Estonije. Profesionalnih klubova nema, a fudbal na otvorenom može da se igra samo pet meseci godišnje. Za prvenstvo u Francuskoj kartu je kupilo 26.985 Islanđana, dakle svaki dvanaesti žitelj te zemlje. Uzevši sve u obzir Island za razliku od drugih učesnica prvenstva, ima ograničenu bazu talenata iz koje može da pravi velike igrače, nema milionski auditorijum koji bi privukao novac sponzora i uz sve to mora da doskoči vremenskim uslovima koji mu ne idu na ruku.

Ipak, strpljivim i strateškim ulaganjem u poslednje dve decenije država koja je poznata po vulkanima, ribolovu i zimama bez sunca stvorila je reprezentaciju koja se kvalifikovala na EP. Od početka novog milenijuma Island je uložio milione u izgradnju infrastrukture kako bi omogućio deci i tinejdžerima uslove za treniranje. Kada postane toliko hladno da ne može da se igra napolju, fudbal se seli u zatvorene prostore – trenutno postoji 20 zatvorenih terena u punoj veličini i 150 manjih. Pored infrastrukture, Island ne štedi ni na investiranju u znanje. Stotine trenera dobili su UEFA licencu, a samo u 2010. godini 630 fudbalskih stručnjaka pohađali su neke od UEFA kurseva. Na taj način deca od najranijih dana imaju i uslove i trenere pored kojih mogu da razvijaju svoj potencijal. Oni koji se posebno istaknu talentom odlaze veoma mladi u evropske klubove, pa je tako zvezda Svonsija Gilfi Sigurdson otišao u Reding kada je imao samo 16 godina. Pri tome, kultura rodne jednakosti ne pravi razliku između dečaka i devojčica a ženska fudbalska reprezentacija učestvovala je na dva poslednja evropska prvenstva.

Najpametniji potez islandske fudbalske federacije bio je dovođenje švedskog stručnjaka Larsa Lagerbeka na čelo ekipe 2011. godine nakon čega se, po rečima islandskih sportskih novinara, pravi zaokret u pristupu igri. Od ekipe čiji je cilj bio da se ne primi gol i izvuče nerešen rezultat, reprezentacija počinje da igra napadački fudbal. U kvalifikacijama Island je doživeo samo jedan poraz, u Pragu protiv Češke dok su druga dva rivala Holanđane i Turke dobile u obe utakmice. Selektor, koji je pre Islanda predvodio Švedsku i Nigeriju, najavio je da će se posle turnira u Francuskoj otići u penziju, a u skladu sa pažljivim planiranjem budućnosti, Islanđani su već obučili njegovog budućeg zamenika.

Eimir Halgrimson, koji je prvo radio kao Lagerbekov asistent, od pre dve godine postao je pomoćni trener, a nakon EP verovano će postati prvi stručnjak tima. U naredne dve utakmice u grupnoj fazi Island očekuju Mađarska i Austrija, a čak i ako ne prođu dalje, Islanđani su postignutim već pokazali kako strateško ulaganje i strpljenje može da nadomesti nedostatak resursa i donese rezultate.

Od ribolova do turizma

Tokom prve decenije novog milenijuma Island je bio jedna od najbogatijih zemalja u svetu, da bi 2008. godine doživeo najveću ekonomsku krizu tokom koje je nacionalna valuta kolapsirala, tri banke napravile dugove devet puta veće od BDP zemlje, veliki broj ljudi otpušten, a građani po prvi put nakon 50-ih godina prošlog veka masovno izašli na ulice. Oporavak Islanda tekao je i teče još uvek sporo, ali zemlja za sada vraća svoje dugove, a nezaposlenost poslednjih godina je u konstantnom padu. Ribolov, koji je oduvek bio stub ekonomije, dobio je partnera u vidu turizma. Zemlja je od skora postala velika turistička atrakcija za Evropljane, čemu je doprinela globalno popularna serija Igra prestola, koja je snimana na nordijskom ostrvu. Ove godine zemlja očekuje 1.6 miliona turista, a s obzirom na ograničene smeštajne kapacitete kao i nameru vlade da sačuva prirodu i tradicionalni način života u zajednicama starosedelaca verovatno će biti uvedeni zakoni koji će ograničiti broj dana za iznajmljivanje smeštaja.