Svetislav Pešić: Da svi budu zdravi za Rio

P { margin-bottom: 0.21cm; }

Kako biste okarakterisali ekipu CSKA, ovosezonskog osvajača Evrolige i da li je Nando de Kolo zaista bio najbolji pojedinac „armejaca“ na fajnal-foru?

– CSKA je drugačija ekipa u odnosu na Fenerbahče; zasnovana na principima igre na perimetru, tačnije kvalitetima igrača u spoljnoj liniji, u kojoj prednjače De Kolo i Teodosić. De Kolo je proglašen za MVP; može se reći da je u polufinalu protiv Lokomotive bio najbolji na terenu, međutim u finalu svakako nije. I na njegovom primeru se takođe vidi taj odnos poverenja između trenera i igrača. Lako se moglo desiti da CSKA izgubi finalni meč zbog grešaka koje je napravio De Kolo. Teodosić je svakako bio ključni igrač Moskovljana protiv Fenerbahčea i pojedinac koji je doneo ekipi CSKA titulu prvaka Evrope. Donosio je pravovremene odluke na terenu i to u trenucima kada se meč „lomio“.

U skladu sa vašim prethodnim odgovorom; koliko je opasno kada trener istraje u nameri da istrpi jednog igrača u meču za titulu, zbog svega što je uradio tokom sezone, rizikujući time da ostane bez trofeja?

– Na pomenutom primeru najbolje se vidi kako izgleda kada trener ima poverenje u svog igrača, koje daje pravo igraču da greši, međutim na tom polju je uvek tanka granica, jer ako imate previše poverenja to može proizvesti neželjeni kontraefekat.

Zašto je došlo do tako velikog pada u igri Fenera u drugoj četvrtini? Dogodile su se stvari tako nekarakteristične za timove koje vodi Željko Obradović.

– Uz poštovanje CSKA na svemu urađenom, ono što se dogodilo u drugoj četvrtini finala bila je posledica činjenice da igrači Fenerbahčea jednostavno nisu igrali odbranu. Naravno, rezultat i ubedljivo vođstvo Moskovljana rezultiralo je i time što su „armejci“ igrali kombinovanu odbranu – meč-ap – sa dosta preuzimanja. Onog momenta kada su igrači Fenera počeli da igraju u odbrani sa puno samopouzdanja vratili su se u igru. Samopouzdanje je vrlo bitno, ne samo kada je napad u pitanju, već i igra u odbrani, pogotovo jedan na jedan. Ako te igrač prođe u direktnom duelu onda ti samopouzdanje naglo opada.

Posle fajnal-fora vladalo je mišljenje da su viđeni neki novi košarkaški principi, naročito u igri CSKA. Slažete li se sa takvim stavovima?

– Nisam video neke nove principe u igri CSKA na završnom turniru. U finalu su posle ubedljivog vođstva došli u situaciju da izgube meč zbog nekih slabosti u igri, ali i zbog toga što je De Kolo donosio neke nerezonske odluke. Važan faktor u finalu, tačnije u rezultatskom povratku Fenera bila je saradnja Antića i Udoa u centarskoj liniji. Obradoviću je ove sezone možda falio igrač poput Nemanje Bjelice, ali je generalno ekipa puno napredovala.

„Armejci“ su se dobro preznojili u Berlinu da bi došli do titule. Prethodno su u četvrtfinalu naišli na jak otpor Crvene zvezde koja je u odnosu na Moskovljane imala dvojicu klasičnih centara. Da li su Cirbes i Štimac bili razlog tako dobrog otpora ili pak neki drugi pojedinac?

– Zvezda je ove sezone sa Cirbesom i Štimcem imala dobra rešenja u igri dva na dva. Obojica nisu dominantni u igri leđima na niskom postu, ali su zato odlični u „piku“. Sigurno da bi i trener Radonjić voleo da je i ove sezone imao Marjanovića pa kada zatreba da mu spusti loptu na niskom postu. Zvezda je imala sreće da se na vreme rastala sa Vilijamsom i Mekelom i da je igru organizovao Stefan Jović. On je ove sezone napravio veliki iskorak; generalno su svi dosta napredovali, ali je poseban pečat ostavio Jović. Odlično je organizovao igru, značajno je unapredio „pik“ što se videlo i u četvrtfinalu Evrolige protiv CSKA. Mislim da Zvezda, u seriji na tri meča, bolje nije mogla da igra i da je zaista pružila odlične partije.

Ovih dana se pojavila vest da bi Bogdan Bogdanović na leto mogao da ode u NBA. Mislite li da je sazrelo vreme da od naredne sezone postane član Finiksa?

– Bogdanovića poznajem iz perioda kada je imao 16 godina, veoma mi je drag i zato smatram da bi najmanje još dve godine trebalo da ostane u Fenerbahčeu. Trenira ga vrhunski stručnjak, u odličnom je, dobro organizovanom klubu i u ovom trenutku sigurno nije spreman za NBA. Potrebno mu je vreme da dostigne nivo MVP igrača Evrolige, ostvari vrhunski rezultat sa reprezentacijom. U Berlinu je odigrao dosta slabo, fali mu kontinuitet vrhunskih partija; on poseduje veliki potencijal, ali još uvek nije vrhunski košarkaš, što bi mogao da postane jer je veoma vredan i ima dobre navike. Za igrača je vrlo bitno da ostane na zemlji, sluša savete trenera i konstantno radi na ispravljanju mana u igri. Poređenja Bogdanovića i Kićanovića su preterana, Bogdan je još uvek mlad igrač, pritom su Kićanović i Dalipagić recimo doživeli igračku zrelost pre nego što su otišli u inostranstvo kao formirani igrači.

Reprezentaciju Srbije uskoro očekuje kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre u Riju. Kakav je vaš stav u vezi sa kvalitetima izabranika selektora Aleksandra Đorđevića?

– Naša reprezentacija ima sve što joj je potrebno, ali i ostali konkurenti takođe deluju popunjeno na svim pozicijama. Posedujemo kontinuitet, entuzijazam, koji naročito emituje selektor Đorđević, timski duh, željni smo pobeda… Važno će biti da svi klupske sezone završe zdravi i da se stave na raspolaganje selektoru. Ukupno gledano, mislim da su svi naši reprezentativci tokom sezone napredovali, počevši od Bogdanovića, Raduljice… Obojica su napredovali individualno igrajući u vrhunskim klubovima – zaključak je Pešića.

O Meginim talentima tek nakon sledeće sezone

– Dok sam boravio u Srbiji, a i kasnije, odlično sam se upoznao sa potencijalom i talentom igrača koji poseduju momci rođeni 1994, 1995, 1996. Uz svo poštovanje postignutim ove sezone o nekim konkretnijim rezultatima napretka igrača Mega Leksa moći ću da govorim tek posle sezone 2016/17. Za njih će biti važno da se ne zanose da su već postali veliki igrači. Ogromna je razlika igrati bez rezultatskog opterećenja, pritiska i nastupati u inostranstvu gde se odmah traže rezultati. Tamo ne postoji vreme za dokazivanje bez opipljivih rezultata. Zato će za sve njih biti važna naredna takmičarska godina.

Naši treneri među najboljima na svetu

– Naši treneri su i danas među najboljim stručnjacima na svetu, pritom ne mislim samo na stariju garnituru, već i na mlade stručnjake koji dobro rade svoj posao i puno doprinose razvoju igrača. Veoma je bitno da trener u timu ima košarkaše spremne da menjaju navike, napreduju, ujedno se lakše uklapajući u sistem. Danas je tendencija da su u slučaju pobede svi zaslužni i da svi znaju da objasne razloge trijumfa, međutim ako se izgubi, onda samo jedan čovek objašnjava razloge izgubljenog meča, a to je poraženi trener. Živimo u vremenu u kojem je moto „moderna košarka je košarka pobednika“ i to otežava posao treneru koji želi da stvara igrače i unapređuje košarkašku igru.