Zbog brojnih pritužbi građana, potencijalne opasnosti i ugrožavanja bezbednosti saobraćaja, JKP „Gradska čistoća“ počela je sa raščišćavanjem divlje deponije na Ibarskoj magistrali, kod skretanja za Železnik, navodi se u saopštenju tog preduzeća. „Gradska čistoća“ će sa te deponije odneti oko 20.000 kubnih metara različitog otpada, dok će deo zemlje biti rasplaniran, čime će opasnost od ponovnog izbijanja požara biti svedena na minimum.
Stanovnici Petlovog brda i Železnika već mesecima pokušavaju da dobiju odgovore i rešenja od nadležnih opštinskih i gradskih institucija povodom divlje deponije na kružnom putu.
– Skoro devet meseci molimo da bilo ko od nadležnih reši naš problem, da možemo bez straha po naše zdravlje da izađemo napolje i otvorimo prozore – kažu žitelji prvih kuća uz magistralu koje se nalaze na svega tristotinak metara od deponije, i dodaju da je smetlište zapaljeno i da tinja od novembra prošle godine, pa se sa njega širi nepodnošljiv i opasan dim.
Deponija ispod Ibarske magistrale počela je da se formira još pre dve i po godine. U međuvremenu, narasla je oko 15 metara u visinu, a prostire se na oko 200 metara u prečniku. Osim šuta i zemlje, na smetlištu je mnogo opasnog i zapaljivog otpada, plastike, poliuretana, a mogu se videti i delovi od automobila, stari nameštaj i bela tehnika. Smeće se rastura čak do kolovoza i ugrožava saobraćaj. Da nevolja bude veća, od novembra prošle godine otpad je zapaljen i od tada tinja, a s vremena na vreme na njemu izbije požar.
Problem raščišćavanja deponije nastao je jer se najveći deo otpada nalazi na privatnom posedu. Kako saznajemo iz Sekretarijata za inspekcijske poslove, deponija prekriva zemljište na kom je preko 30 parcela, a čiji vlasnici još nisu identifikovani.
Sredinom marta JKP „Gradska čistoća“ je po nalogu Sekretarijata očistila samo prilaz deponiji, odnosno onaj deo koji se smatra javnom površinom, odnoseći oko 1.100 kubika smeća, što je po mišljenju građana samo olakšalo dalje odlaganje otpada.
Po procenama „Gradske čistoće“, količina zemlje i šuta na deponiji meri se stotinama hiljada kubika, dok će drugi otpad koga ima oko 20.000 kubnih metara, biti odnet u narednih dvadesetak dana. Ipak, ostaje otvoreno pitanje kako sprečiti nesavesne pojedince i vlasnike preduzeća da i dalje bacaju smeće na ovu lokaciju. Konkretnih rešenja nema, mada se razmatra mogućnost postavljanja zaštitne ograde koja bi onemogućila prilaz kamionima, ili pak kamera koje bi omogućile celodnevni video-nadzor, kako bi se počinioci identifikovali.
Požari
Deponija je u jezgru zapaljena, mesecima tinja i gori na nekoliko mesta. Vatrogasci su se svaki put odazivali pozivima građana, ali zbog veličine deponije nisu uspevali da vatru potpuno ugase. Poslednji požar izbio 1. marta privremeno su sanirale ekipe „Gradske čistoće“, zatrpavajući ga šutom i zemljom sa drugih delova deponije.
Opasnost
Plastika, guma, stiropor, delovi uređaja i slične materije se, zbog zapaljivosti i toksičnosti, svrstavaju u opasan otpad. Ispod deponije protiče potok, postoji i izvor pitke vode, a smeće je dospelo i do prelivnog vodotoka „Beogradskog vodovoda“.
Kazne
Za bacanje, istovarivanje i ostavljanje smeća i drugih otpadnih materijala van propisanih deponija kazne iznose pet hiljada dinara za građane, a za firme od 50.000 do milion dinara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
