Besparica zaustavila prodaju knjiga

U knjižari „Napro“ kažu da im dečje knjige uvek idu najbolje, ali da je tu i „Beografija“ (roman, Dobra knjiga) i uopšte knjige o Beogradu, pored izdanja časopisa „Gradac“, istorijskih knjiga, Pamuka i Murakamija. U knjižari „Službeni glasnik“ smatraju da je ovo prodajno mesto loše jer je uvučeno, i da se uglavnom održava prodajom školskog i kancelarijskog materijala i, naravno, pravničkih knjiga. No ipak, knjiga „Beograd ispod Beograda“ proda se i u dva, tri primerka dnevno, a traži se i „Svi moji putevi vode u Srbiju“, francuskog autora. Najmanje ima interesovanja za književnu teoriju, ali zato edicija Rečnici zaljubljenika ide odlično. Prodavci primećuju da smo pomodarski narod, „čak i nagrađivane knjige najpre krenu, pa stanu, jer je potražnja knjiga povezana sa reklamom“.

Iz knjižare u Gospodar Jevremovoj, Via media, naglašavaju da je važan rad sa mušterijama, kao i obrazovanost knjižarskog kadra. „Ovde stanuje čitalačka elita koja zna gde da nađe dobru knjigu“, kaže iskusna knjižarka za Danas i dodaje da ih ponekad pitaju za preporuku. Ne jenjava interesovanje za „Dorćol“, „Veliki rat“, „Filozofiju palanke“, Jerotića i Kapora, ali i za sve knjige o Beogradu. Čitaoci se posle Markesove smrti, ponovo vraćaju njegovim knjigama, a rado kupuju i obnovljenja izdanja Floberovog „Sentimentalnog vaspitanja“ i „Filozofiju vina“ mađarskog klasika Belu Hamvaša. Posle ekranizacije romana, kažu, poraslo je interesovanje i za „Kradljivicu knjga“, roman Marka Zusaka. U ovoj knjižari, koja je glavni snabdevač starog kraja, „traži se, zapravo, ono čega inače nema u gradu, jer mi sarađujemo i sa manjim izdavačima“, ističe radnica. U knjižari „Belić“ se, kao i uvek, dobro prodaju udžbenici, posebno oni za srpski kao strani jezik, lingvističke knjige, novoizašli „Jezički savetnik“, zatim „Pravopis“, a posle 1.maja se u knjižari očekuje i nagrađena „Normativna gramatika“. „Najčešće mušterije su nam profesori i studenti“, kažu za Danas. U „Zepteru“ traže Mirka Kovača i Miljenka Jergovića, a uprkos visokoj ceni prodato je 20 knjiga za manje od mesec dana.

Iako u „Geci Konu“ daju velike popuste, čak do 80 odsto, najstarija gradska knjižara je na rubu egzistencije, a plate kasne i po 5 meseci. Ovde, kao i u ostalim knjižarama, traže se beogradističke knjige, zatim „Milena Jesenska“, „Mileva Marić Ajnštajn“, „Tango i njegov smisao“, ali i „Dosije Bogorodice“ Vanje Bulića. U knjižari „Plavi krug“ čiji je deo izloga posvećen samo knjigama o Beogradu, posebnu pažnju skreću na „Enciklopediju književnih junaka“, koja tek treba da izađe iz štampe i koja je kapitalna, kao i „Vodič kroz operu“. Jedino su u knjižari „Nolit“ u Kralja Milutina rekli da sve ide odlično, i hitovi i Nolitova izdanja. Prodajom su zadovoljni i u knjižari SKZ, gde su nam rekli da je najveće interesovanje za knjigu o Velikom ratu, memoaru i drami „Mali mi je ovaj grob“ Biljane Srbljanović, uz „Srpsko slikarstvo“ Lazara Trifunovića. Svi knjižari su kazali da „Beograd večiti grad“ ne može da se naštampa koliko može da se proda, a njena traženost je opet „povučena“ serijalom, dakle vizuelnim medijom. Neki dodaju i da je „Kapija Balkana“ Svetlane Velmar-Janković neopravdano zanemarena, a da je jednako dobra, možda i bolja, od Diklićeve.

Duhovna potreba

Prvi izveštaj o čitanosti knjiga u Beogradu potiče iz 1895. godine. Tada se u reverse upisivala i profesija onoga ko je uzimao knjige, na osnovu čega se može steći potpunija slika o profilima čitalaca. Tadašnje duhovne potrebe građana bile su bliske evropskim, konstatuje istoričarka Beograda prof. dr Dubravka Stojanović. Beograd je, posebno do Prvog svetskog rata, imao građansku klasu koja je slobodno vreme rado provodila u čitanju.