Graničnik i mesto susreta zaraćenih država

Svaka glupava ideja koja je bila uperena protiv Ostrva je, na sreću, propadala brže nego što je nastala i Ostrvo se uvek sačuvalo za misiju koja mu je još pri nastanku namenjena: da bude fizički ukras i duhovno sidro Beograda i Beograđana. Tako će biti i u budućnosti. Ako bi profit uništio Ostrvo bila bi to najava Apokalipse, između nje i Beograda ništa više nebi stajalo.

Veliko Ratno Ostrvo je tako nazvano jer je stvoreno u ratu prirode protiv prirode, a mnogo puta je poslužilo i kao mesto ili povod za rat među ljudima. Tu gde se sastaju dve velike reke po svemu bi trebao da bude ponor, najdublja voda; a ne ostrvo. Ali, nije; nastalo je kopno, kao karaula između dve civilizacije: Istočne i Zapadne; između tri religije: pravoslavne, katoličke i muslimanske; između više država – ni broj im se nezna.

U prošlosti je to parče zemlje često bio graničnik i mesto susreta zaraćenih država. Poslednji put je carigradskom konvencijom od 2 marta 1741. godine Veliko Ratno Ostrvo podeljeno: Turska je dobila polovina prema Beogradu, a Austrougarska deo prema Zemunu, s tim da vojske ne borave na ostrvu. Te podele se, međutim niko nije držao.

Ugovor su kršili i jedni i drugi, a Srbe niko nije ni pitao da njihovu zemlju podele. Zato su Karađorđevi ustanici 1806. godine, na dan smrti Cara Dušana Nemanjića (20. decembra 1355.g.), na ostrvo prebacili topove i odatle bombardovali Turke u beogradskoj tvrđavi. Ostrvo im je bilo odskočna daska do grada i do države. Ostrvo je poslužilo i Austrougarskoj vojsci 1915. godine. Tada je Ostrvo poslužilo da se ubrza osvajanje Beograda, ali i da se definitivno slomi Austrijska monarhija. Cena je bila prevelika za obe države i za oba naroda.

Nekad je ostrvo služilo kao jedan od stubova mosta, za prebacivanje ljudi i tereta s jedne obale na drugu. Nekad, kao nosač flote čamaca koji su se, puni vojnika željnih pobede i plena, otiskivali da brane ili napadaju Beograda. Nekad je to bila lansirna rampa bojnih topova koji su tukli beogradske bedeme ili zemunsku stranu. Često je bilo u funkciji rata, ali je, na kraju, svima donosilo i mir i smiraj. Kad nisu ratovali ljudi, rat su zapodevale reke terajući jedna drugu oko ostrva.