Stručnjaci decenijama debatuju oko toga da li je Beogradu neophodan metro ili ne, koliko bi trebalo da košta njegova izgradnja i da li je bolje da bude laki ili teški sistem. Iako su odbornici Skupštine grada usvojili pre dva dana informaciju o realizaciji projekta „Beogradski metro“, koja predviđa da radovi na izgradnji metroa počnu za dve godine, dok bi prva linija bila u saobraćaju 2017. godine, mišljenja stručnjaka su i dalje podeljena.
– U Beogradu je bilo neophodno sagraditi metro još 1960-ih godina, ali do toga nije došlo. U Nemačkoj postoji zakon da svaki grad koji ima više od pola miliona stanovnika mora odmah da počne sa izgradnjom metroa, jer se sa povećanjem stanovnika moraju graditi parkinzi i garaže. Jedino metro može u potpunosti da dovede do zatvaranja centra grada za saobraćaj – kaže za Danas arhitekta Branislav Jovin, član Akademije arhitekture Srbije.
Međutim, Jovin ukazuje da plan koji je usvojen na gradskoj skupštini ne podrazumeva izgradnju metroa, već„malo boljeg“ uličnog tramvaja.
– Ako se ovo zaista sprovede, Beograd će postati najveća palanka u Evropi. U memorandum koji će Grad potpisati sa francuskom stranom definisani su tehnički podaci, prema kojima se vidi da je jedina razlika između običnog tramvaja i ovog metroa u širini koloseka – objašnjava Jovin.
Iako gradske vlasti tvrde da je rečo nezavisnom šinskom sistemu, beogradski metro bi, kako je najavljeno na poslednjoj sednici Skupštine grada, trebalo u pojedinim delovima da ide i iznad zemlje, što znači da nije rečo teškom metrou koji bi u potpunosti išao pod zemljom.
– Ista linija koja bi trebalo da se gradi kao prva linija metroa, koja bi išla od Ustaničke do Tvorničke ulice u Zemunu, postojala je još 1937. godine, kao tramvajska trasa. To nije ništa novo – ističe Jovin.
Stručnjaci se slažu da izgradnja i rekonstrukcija mostova ili obilaznica ne mogu previše da rasterete gužve u saobraćaju koje su većgodinama deo svakodnevnice svih Beograđana, te tvrde da je glavnom gradu metro neophodan, ne bi li ovaj problem bio trajno rešen.
Profesor Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milan Vujanićsmatra da nije važno da li je rečo lakom ili teškom metrou, većda je najvažnije da to prevozno sredstvo obavlja svoju funkciju kako treba.
– Najvažnije je započeti odmah sa izgradnjom. Beograd vapi za metroom, a izgradnja jedne linije košta oko 1,2 milijarde evra. Ako ne postoji finansijska mogućnost da se tako nešto sprovede, onda to može biti i laki metro.
To nije toliko strašno, jer to kasnije može da postane teški metro – naglašava Vujanići dodaje da glavni grad Izraela ima laki metro.
On napominje da su rokovi o kojima se danas govori možda nerealni, jer sve može da bude pomerano zbog kredita.
– Metro je izuzetno skupa investicija, ali se svuda u svetu on ipak gradi. Bez njega nema života u milionskim gradovima – kaže Vujanić.
Jovin napominje da metro nikada ne može da se sagradi, većda se on stalno širi.
– U Minhenu je 1972. počelo sa izgradnjom metroa, dok je u Beču to bilo nešto kasnije. Međutim, broj linija se u tim gradovima stalno povećava i stalno se grade novi kilometri metro mreže – rekao je Jovin.
Statistika
Najduži metro u svetu je londonski sa 391 kilometrom duge metro mreže, koji je ujedno i najstariji metro na svetu (izgrađen je 1863. godine). Najviše putnika preveze njujorški metro (4,7 miliona), dok se najduži tunel kojim prolazi metro nalazi u Moskvi (41,5 kilometara).
Do Zemuna za pola sata
Prva linija beogradskog metro trebalo bi da ide od Ustaniče ulice preko Bulevara kralja Aleksandra do Tvorničke ulice u Zemunu. Njena dužina bi bila 15 kilometara, sa 25 stanica, od kojih bi 11 bilo podzemnih. Kompozicije metroa bi se kretale prosečnom brzinom od 28,2 kilometra na sat, tako da bi putovanje od prve do poslednje stanice trajalo 26 minuta. U planu je da druga trase metroa bude Banovo brdo – Pravni fakultet. Prvi projekat za izgradnju beogradskog metroa napravljen je 1972. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
