Procenjuje da na teritoriji Beograda postoji više od 5.000 zgrada o kojima niko ne vodi računa. To su zgrade koje niko ne održava, ne čisti, u kojima se liftovi ne održavaju, i gde su stanari prepušteni sami sebi. Novim zakonom o stanovanju prvi put se uvode registri koji će omogućiti tačan uvid u broj stambenih zgrada – rekao je gradski menadžer Goran Vesić, na jučerašnjoj prezentaciji predloga novog zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }A:link { color: rgb(0, 0, 255); }
On je precizirao da novi zakon predviđa formiranje stambenih zajednica, koje čine svi vlasnici stanova. Vlasnici formiraju skupštinu stanara, a skupština bira upravnika zgrade, koji je sada predsednik, sa malo većim ovlašćenjima. Vesić je dodao da će lokalna samouprava odrediti minimalnu cenu održavanja zgrada, kao i propisane usluge koje se dobijaju za tu cenu.
– Novina je da će onim zgradama koje ne formiraju skupštine stanara lokalna samouprava dodeliti prinudnog upravnika i on će rukovoditi održavanjem te stambene jedinice, do momenta dok se ne formira skupština stanara sa upravnikom zgrade na čelu. Takođe, novim zakonom će biti uvedena i funkcija profesionalnog upravnika, koja i sada postoji na tržištu, ali ne postoji red u toj oblasti. Privredna komora Srbija će ubuduće voditi registar svih profesionalnih upravnika sa jasno definisanim uslovima kako se dobija i kako se oduzima licenca – naveo je Vesić.
On je posebno istakao da je za Grad kao lokalnu samoupravu jako bitno što novi zakon uvodi odredbu o javnom interesu za održavanje stambenih zgrada, koja će omogućiti da grad pomogne u održavanju fasada, što do sada nije bilo moguće.
– Fasade su dotrajale, zbog čega će grad ponuditi povoljne programe pomoći stambenim zajednicama kako bi se zajednički rešio jedan od većih problema u srpskoj prestonici. Takođe je predviđeno da korisnici poslovnih zgrada, kao i zgrada koje se nalaze u javnoj upotrebi, sami održavaju te fasade – istakao je Vesić i najavio da će samo na Kosančićevom vencu biti adaptirano više od 40 fasada, kao i nekoliko u Karađorđevoj ulici.
Pomoćnica ministra za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu Jovanka Atanacković istakla je da se predlog zakona nalazi u skupštinskoj proceduri i da se usvajanje očekuje po ubrzanoj proceduri do kraja meseca. Ona je dodala da novi zakon ne uvodi nikakve nove obaveze za stanare, ali da zato uvodi red u stambene odnose.
– Novi zakon se donosi posle više od dve decenije, kako bi obuhvatio sve društvene procese nastale u tom periodu. On zapravo spaja tri postojeća zakona koji obuhvataju ovu oblast i treba da omogući kvalitetnije stanovanje – ukazala Atanackovićeva.
Savetnik predsednika PKS Srđan Đurić istakao je da će ta institucija pomoći sprovođenje novog zakona, s ciljem da se reše komplikovane pravne i ekonomske probleme, koje nažalost umanjuju vrednost imovine stambenih jedinica u tim zgradama, uz naravno minimalne troškove države.
Odlučuje većina stanara
Novi zakon će regulisati brojna pitanja gde je manjina, ili često samo jedan stanar blokirao odluku većine da bi se konačno uveo red u ovu oblast, a da to pritom ne iziskuje nove troškove stanarima. Takođe, novi zakon ima socijalnu komponentu kojom će se posle 70 godina regulisati odnosi zaštićenih stanara, koji će dobiti adekvatan smeštaj, dok će vlasnicima tih stanova konačno biti vraćena njihova imovina.
Odluka o hostelima u martu
U martu će Skupština grada doneti odluku kojom će biti regulisano poslovanje hostela u stambenim zgradama u prestonici, kao i svih drugih nekategorisanih smeštaja, gde će ubuduće za njihovo otvaranje i rad biti obavezno odobrenje skupštine stanara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
