Privlačenje izraelskih investicija

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

U poslednjih godinu i po dana, brojnim aktivnostima, poslovnim susretima i ojačavanjem veza sa istaknutim stručnjacima iz sveta biznisa, beogradska jevrejska opština radi na tome da Beograd učini privlačnijom destinacijom za investicije izraelskih firmi ali i jevrejskih kompanija iz drugih zemalja sveta. Takođe, povezivanjem domaćih i izraelskih institucija i organizacija, da tržište te zemlje otvori za domaće proizvode.

– U poslednjih godinu dana, zahvaljujući mnogo većem razumevanju od strane države Srbije i odlične saradnje sa Agencijom za restituciju, učinjen je veliki pomak po pitanju restitucije, a po postojećem zakonu o vraćanju imovine verskim zajednicama, Jevrejskoj opštini su vraćene dve zgrade. Zgrada u Ulici kralja Petra 71 nije mogla da bude vraćena, jer su devedesetih godina ti stanovi prodati, pa smo uradili postupak supstitucije. Za nju i još dva stana u Maršala Birjuzova dobili smo dve zgrade. Jedna je robni magacin Benciona Bulija u Kralja Petra 16, gde se nalazila robna kuća Beneton. Druga je zgrada u Jevrejskoj ulici, u kojoj je Kulturni centar Rex, a gde su pre Drugog svetskog rata bila smeštena jevrejska društva „Oneg Šabat“ i „Gemilut Hasadim“.

*Šta će novi zakon doneti jevrejskoj zajednici?

– Ideja je da se imovini lica koja su stradala tokom Holokausta a nemaju naslednike, delom vrati jevrejskoj zajednici. Zakonom je predviđena i godišnja apanaža u narednih 25 godina, a imovina će moći da se vrati i u naturalnom obliku. U Beogradu je boravio specijalni izaslanik Stejt departmenta za pitanja Holokausta Nikolas Din, gde je bilo reči o datumu za donošenje zakona, čiji nacrt je trenutno na Vladi.

*Kolika je vrednost oduzete imovine?

– Prema našim podacima, procenjena vrednost imovine koja je oduzeta Jevrejima u Srbiji tokom Drugog svetskog rata je oko tri milijarde evra. Naravno, svesni smo da u ovom trenutku država Srbija nije u mogućnosti da vrati toliki iznos i iz tog razloga napravljen je Nacrt zakona koji će biti prihvatljiv i za državu Srbiju i za jevrejsku zajednicu u njoj. Predmet vraćanja će biti nepokretnosti koje se nalaze u državnom vlasništvu, a iz vraćanja će biti izuzete javne ustanove, bolnice, škole, i slično.

*Na koji način će ta imovina biti upotrebljena?

– Dugo godina je zajednica Jevreja bila finansijski nestabilna, a sredstva je dobijala od pomoći međunarodnih organizacija. Donacije su u poslednje vreme sve manje, jer se sredstva prestrojavaju ka ugroženijim zemljama. Sada počinjemo da menjamo mentalitet finansijskog poslovanja, i počinjemo sami da ostvarujemo prihode i pokušavamo da uposlimo i članove zajednice ali i one koji to nisu. Zgradu u Kralja Petra 16 planiramo da pretvorimo u poslovni prostor, koji će se iznajmljivati ali će se i ljudi zapošljavati tamo.

*U junu je otpočela sa radom Izraelska privredna asocijacija (IPA), zvanično udruženje jevrejske zajednice koje radi uz podršku Ambasade Izraela. Kojim aktivnostima se Asocijacija bavi?

– Želimo da iskoristimo tehnologiju i kapital Izraela, kao i jako dobre kontakte koje jevrejska zajednica ima širom sveta, i to povežemo sa srpskim potencijalom, kako bi pokrenuli našu privredu. Asocijacija će pokušati da privuče izraelske kompanije da dođu u Srbiju i pokrenu poslove, a da istovremeno srpske proizvode plasiramo na izraelsko tržište. Osnovni cilj je povezivanje. Predsednik IPA-e i izvršni direktor Aerodroma „Nikola Tesla“ Zoran Stojković okuplja jake i operativne ljude iz sveta ekonomije, a ogromnu podršku i odličnu saradnju imamo sa državnim institucijama, Skupštinom Srbije, a naročito sa Vladimirom Marinkovićem, potpredsenikom Skupštine Srbije, predsednikom Ekonomskog kokusa i članom Odbora za saradnju sa Izraelom.

* Da li su izraelske kompanije zainteresovane za ulaganje u Beograd ?

– U Srbiji već posluje dvadesetak izraelskih firmi, koje su u investicije od 2000. godine uložile 1,3 milijarde evra. Međutim, robna razmena između Srbije i Izraela je na niskom nivou. Izraelski privrednici imaju za cilj da šire poslovanje, ali Srbija još nije dovoljno privlačna za ulaganje, ukoliko se uporedi sa zemljama u okruženju, poput Rumunije ili Hrvatske. Oblasti interesantne za ulaganje su poljoprivreda, IT sektor i turizam, posebno medicinski, ali velike prepreke kod nas su i dalje prevelika administracija i prisutna korupcija. Mi ćemo raditi na tome da poboljšamo domaći poslovni ambijent, i ponudimo neka rešenja koja će olakšati poslovanje izraelskim firmama.

* Kako Beograđani mogu da se bliže upoznaju sa jevrejskom kulturom, tradicijom, muzikom?

– Jevrejska zajednica je dugo bila veoma zatvorena, a u poslednjih godinu i po dana težimo da je otvaramo prema okruženju. Za ljude koji nisu članovi jevrejske zajednice organizujemo prezentacije, koncerte, predavanja, kurseve hebrejskog jezika. U Beogradu se nalazi najstariji jevrejski hor u svetu, Srpsko-jevrejsko pevačko društvo „Hor Braća Baruh“, koji datira još iz 1879., a tu je i Jevrejsko pozorište „Kralj David“ i niz drugih. U maju ćemo, u saradnji sa Gradom, obeležiti Dan žrtava Holokausta u Beogradu, a za Međunarodni dan deteta, 10. maja organizujemo manifestaciju koja okuplja sve nacionalne manjine u Srbiji. Na Kalemegdanu se tradicionalno održava Festival jevrejske muzike, gde se predstavlja Aškenaska i Safardska muzika. U zgradi u Kralja Petra 71 nalazi se naš Istorijski muzej, galerija, Makabi klub, a u beogradskoj sinagogi su omladinski klub, jedini košer restoran u Srbiji, kao i dnevni centar za starije članove zajednice i ljude koji su preživeli Holokaust, a u planu je i izgradnja jevrejskog obdaništa.

„Guru Silicijumske doline“ u Beogradu

*Nedavno je u Beogradu boravio i Jonathan Hirshon?

– Jonathan Hirshon je osnivač i rukovodilac Horizon Communications, jedne od najuvaženijih PR agencija u Silicijumskoj dolini, u oblasti savetovanja za visokotehnološke kompanije. Hirshon poseduje bogato iskustvo u korporativnom i agencijskom PR-u, organizovanju velikog broja globalnih kampanja za kompanije poput Sony, Apple, Pioneer. Časopis BusinnesWeek mu je dodelio titulu „gurua Silicijumske doline“. Hirshon je u Beogradu održao predavanje, posetio sinagogu i razgovarao o izazovima Jevrejske opštine u Beogradu sa njenim predstavnicima. On je posetio Srbiju zahvaljujući Lazaru Stojkoviću, preduzetniku iz San Franciska.

Prva fudbalska utakmica

*Zgrada u Ulici kralja Petra 16 ima zanimljivu istoriju?

– Tu zgradu je izgradio 1907. Bencion Buli. Čuvena jevrejska porodica Buli puno je pomagala Beogradu i Srbiji, a trećinu svoje imovine zaveštala je Beogradskom univerzitetu. Hugo Buli u Srbiju je doneo prvu fudbalsku loptu, kojom je odigrana i prva utakmica. Od te utakmice prošlo je 120 godine, a jubilej će biti proslavljen u maju.

Najbrojnija Jevrejska opština Beograd

* Koliko ima jevrejskih opština u Srbiji?

Pre Drugog svetskog rata u Beogradu je živelo oko 14.000 Jevreja, a završetak rata preživelo je tek oko 1.500 njih. Na području Beograda nalazila su se tri koncentraciona logora, na Starom sajmištu, na Banjici i Topovske šupe. Tokom rata gotovo celokupna jevrejska imovina oduzeta je njenim vlasnicima, a nakon rata ta imovina je nacionalizovana. U Srbiji danas ima 10 jevrejskih opština, koje broje oko 3.000 ljudi. Jevrejska opština Beograd je najbrojnija, ima oko 1.600 članova, mada ima dosta ljudi koji imaju jevrejsko poreklo, a nisu članovi zajednica.