Sve je više merila za zatvaranje poglavlja i sa time se moraju pomiriti zemlje kandidati, a ulaznica za EU je sve skuplja što se kasnije u nju ulazi, rekao je juče ambasador Hrvatske u Srbiji Gordan Markotić tokom susreta sa studentima Beogradskog univerziteta u okviru kampanje „Evropa otvoreno“ koju su organizovali Delegacija Evropske unije i EU Info Centar zajedno sa ambasadama zemalja članica. Studenti su se ovom prilikom bliže upoznali sa procesom pristupanja Evropskoj uniji kroz iskustvo države koja je pre skoro dve godine postala članica.
Ambasador Hrvatske je podsetio da je proces pristupanja Hrvatske trajao osam godina i da je njegova zemlja prva koja je imala pregovore u 35 poglavlja.
– Mi nismo imali ukrajinsku krizu niti problema kao što je Kosovo, ali su nam takođe velike muke predstavljala poglavlja 23 i 24 koja se tiču pravosuđa i ljudskih prava kao i poglavlje 8 koje se tiče politike tržišne konkurencije. Poglavlje 27 je važno za sve države kandidate jer su potrebne velike investicije i ulaganja u planove za očuvanje životne sredine, naročito za odlaganje otpada- istakao je Markotić.
On je podsetio da su neke zemlje, kao što su Rumunija i Bugarska po ubrzanom postupku ušle u EU, ali sada imaju probleme koji se utvrđuju monitoringom postignutog nivoa usklađivanja sa propisima Unije pa su pod stalnom prismotrom.
Markotić je studentima objasnio da proces pristupanja uglavnom traje od 6 do 10 godina pa Srbija mora da bude spremna na duže razdoblje jer je svaki individualni ulazak zemlje u EU specifičan.
– U slučaju Hrvatske se prvi put uvodi pojam benčmarks, odnosno mere za otvaranje poglavlja. Hrvatska je morala da ispuni 23 mere pre njihovog otvaranja, a svaka nova država će ih imati sve više jer je Unija duboko ušla u razradu svog sistema- naglasio je ambasador.
Govoreći o ratifikaciji sporazuma o pristupanju EU, Markotić je rekao da brzina tog procesa zavisi od načina rada pojedinih parlamenata.
– Slovačka je prva ratifikovala sporazum o Hrvatskoj i to je zemlja koja inače rado podržava nove zemlje članice. Poslednja je bila Nemačka, i to desetak dana pre određenog roka. Da Nemačka nije ratifikovala na vreme, proces bi se produžio možda i do dve godine- napomenuo je Markotić.
Prema njegovim rečima, Hrvatska ima na raspolaganju 10,6 milijardi evra iz strukturnih i investicionih fondova EU za period od 2014. do 2020, od čega će 8,3 milijarde biti upotrebljeno za ciljeve kohezione politike, dve milijarde za poljoprivredu i ruralni razvoj, a oko 250 miliona evra za pomorstvo i ribarstvo. Iskorišćenost fondova iznosi oko 77 procenata, što, prema njegovom mišljenju označava da je možda i moglo biti bolje, ali, kako navodi, fondovi se na najbolji način koriste tek nakon pet ili šest godina članstva.
Na pitanje studenata o javnom dugu sa kojim se Hrvatska suočava, Markotić je istakao da se on ne može dovesti u direktnu vezu sa fondovima EU.
– Javni dug kod zemalja kandidata nastaje jer države pokušavaju da pospeše neke grane privrede kako bi ubrzale proces pristupanja. Tako smo mi sada realno i preizgrađeni kada su u pitanju putevi koji su skupi i za održavanje. Mi smo svoj rast fokusirali na rastu infrastrukture, ali će nam sada za puteve doći kamata od milijardu i po evra- odgovorio je on i objasnio da im je IPA, program za pomoć kandidatima u pripremi za korišćenje fondova, veoma pomogao jer bi situacija bila još gora.
Govoreći o benefitima pristupanja Uniji, ambasador je istakao da se zemlje članice nakon ulaska odmah percipiraju kao zemlje veće stabilnosti i sigurnosti, ali dobijaju i mnogo bolju pregovaračku poziciju.
Pristup ogromnom tržištu Evropske unije, izdašniji fondovi, veća strana ulaganja, povoljniji krediti su, prema njegovim rečima ekonomske koristi od članstva. Pored toga, proces pristupanja, prema njegovom mišljenju, dovodi do povećanja kvaliteta života, smanjene korupcije, efikasnosti pravosuđa i javne uprave, veće mobilnosti stanovništva i bolje zaštite potrošača.
Spoljne granice EU
Ambasador Hrvatske je rekao da njegova zemlja, kao spoljna granica EU, dobija veliku pomoć za kontrolu granice sa Bosnom i Hercegovinom. Njegovo lično mišljenje je da se trajna politička stabilnost u regionu koji je neujednačen, može postići jedino kada bi sve zemlje Balkana pristupile Evropskoj uniji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
