Prva sijalica u Beogradu zasijala u kafani „Hamburg“

Simens je kompanija koja je u prethodnih 125 godina bila pokretač brojnih projekata u Srbiji, koji su uticali na razvoj i dostignuća celokupne srpske privrede.

„Volovska kola kojima su upravljali srpski seljaci imala su Simensovu opremu, u rezidenciji kralja Petra i koristio se Simensov telefon, a danas, u našoj fabrici u Subotici proizvode se generatori za vetrenjače za ceo svet. Motiv za razvijanje naše kompanije u Srbiji je, da pored rezultata, zaposlimo veći broj ljudi“, rekao je Ivan Knežević, zamenik generalnog direktora Siemens d.o.o. Beograd.

Monografiju „Korak ispred vremena – 125 godina Simensa u Srbiji“, kompanja je izradila u saradnji sa Institutom za savremenu istoriju iz Beograda.

Autori monografije, prof. dr Predrag J. Marković, prof. dr Čedomir Antić i dr Danilo Šarenac istakli su značaj Simensa u privrednom i industrijskom razvoju Srbije od 19. veka do danas, svedočeći o inovacijama koje su poboljšale kvalitet života u Srbiji.

Primera radi, Prva sijalica zasijala je u Beogradu 1881. godine, u kafani Hamburg, kod „Skupštine“, na uglu Kneza Miloša i Masarikove, na mestu današnje zgrade Elektrodistribucije. Vlasnik kafane, Petar Jovanović, kupio je „lokomobilu“ sa generatorom u proleće 1881. godine i postavio je u dvorište zgrade preko puta, u kojoj se u to vreme nalazila Narodna skupština, a odatle je postavio sprovodnik preko ulice od svog lokala do električnih svetiljki. Naredne godine, i Narodno pozorište dobilo je osvetljenje.

Takođe, tramvaji sa konjskom vučom, u Beogradu zamenjeni su električnim tramvajima do početka 1904. godine. Tramvajski saobraćaj u Beogradu počinje 1892. godine i tada 13 belgijskih vozila nije bilo dovoljno za prevoz svih građana te je Simens 1923. godine, glavnom gradu isporučio 30 najsavremenijih električnih tramvaja.

U monografiji su prikazani i detalji o prvoj javnoj termoelektrani na Dorćolu. Puštena je u rad 1893. godine, a bila je ujedno i prva električna centrala na prostoru jugoslovenskih zemalja. Smeštena na dunavskoj padini dorćolskog kvarta, snabdevala je Beograd, javnu i privatnu rasvetu i javni saobraćaj. Beograd je tako po uvođenju električne energije predstavljao grad u napretku, naspram drugih koji su prvu struju morali još da čekaju.

Tehnološki razvoj Beograda

Istorija Simensa u Srbiji predstavlja značajan deo istorije srpskog privrednog razvoja. Siemens je učestvovao u izgradnji Pančevačkog mosta (1936), zgrade Poštanske štedionice, koja je bila opremljena najsavremenijim izumima tehnike, Simensovom opremom. Preko Simens – Bel aparata, obavljen je prvi telefonski razgovor u Srbiji. 1977. godine, PTT je pustio u rad novi telekominikacioni centar u Katićevoj ulici, u Beogradu, za koji je Simens isporučio opremu posredstvom firme Geneks.