U Srbiji, kao i u Beogradu koji nosi gotovo polovinu čitave privrede zemlje, poslednji je trenutak za „novu industrijalizaciju “ koja treba, osim očuvanja proizvodnje koja već funkcioniše, da razvije i industrije bazirane na znanju, zdravstvenim uslugama, razvoj elektronske industrije, telekomunikacija, infrastrukture i to uz sistemsku podršku države, zajednički je stav učesnika juče održanog okruglog stola na temu modernizacije privrede prestonice.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Predsednik Privredne komore Beograda Milivoje Miletić istakao je da je u glavnom gradu industrija praktično zamrla i da je „Beograd stao“, zbog čega je poslednji trenutak za reindustrijalizaciju grada i zemlje.
Savetnik predsednika beogradske komore Vekoslav Šošević ocenio je da je, izuzev energetike,“kičma privrede“ Srbije upropaštena prethodnih godina, kroz promašene privatizacije.
– Veliki industrijski sistemi su propali, a za mnoga preduzeća će u najnovijem talasu privatizacije uskoro biti poznato da li će preživeti. Ona koja imaju budućnost i potencijal su Petrohemija, Azotara, Metanolsko-sirećetni kombinat, Trajal, Petoletka- kazao je Šošević.
Profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin istakao je da su nove industrijske politike praksa vođenja ekonomskih politika u zemljama koje su prosperitetne i koje se suočavaju sa krizom iz 2008. koja još nije prevaziđena. Prema tome, naveo je on, nova industrijalizacija nije pitanje političke volje već neminovnost.
– U zemlji koja ima strukturne neravnoteže, tržište samo povećava pukotine u sistemu, pa je neophodan smišljen napor Vlade, i ni jedna vlada u Srbiji više ne može da opravdava svoju inertnost oslanjanjem na „nevidljivu ruku tržišta „- kazao je Đuričin. On je, kao grane koje mogu da budu nosioci reindustrijalizacije, naveo poljoprivredu, na njoj baziranu prehrambenu industriju, logistiku i infrastrukturu, transport, zdravstveni turizam, zatim preduzeća koja su već „konkurentni igrači “ na tržištu, iz oblasti farmacije, fine hemije, podnih obloga, segmenata tehnoprerađivačke i auto industrije, i na kraju grane bazirane na informacionim i komunikacionim tehnologijama.
Jelica Petrović Vujačić, profesorka na Saobraćajnom fakultetu, navela je da Beograd učestvuje sa 40 odsto u BDP- u cele Srbije, isto toliko u broju zaposlenih, kao i da broji više od 50.000 i privrednih društava i preduzetnika.
-Najveće učešće u industrijskoj proizvodnji Beograda su proizvodnja i distribucija električne energije i gasa, kao i prerađivačka industrija. Prednost Beograda je, da pored PKB kompleksa, saobraćajne infrastrukture, farmaceutske industrije, energetike, telekomunikacija i prehrambene industrije, ima mogućnost i za jačanje kongresnog turizma- kazala je Petrović Vujačić, i istakla da je za mala i srednja preduzeća bitno da nađu svoje mesto u mrežama krupne industrije i povežu se sa velikim sistemima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
