Više mesta za pešake

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Folić je naglasio da su javni prostori u prestonici potpuno neiskorišćeni, a da je cilj da se oni preurede po uzoru na gradove poput Kopenhagena, Beča ili LJubljane.

– Recimo, LJubljana je u poslednjih deset godina napravila potpuni zaokret u odnosu prema javnim prostorima. Ceo centar LJubljane je sada pešačka zona, uz nekoliko podzemnih garaža. Oni su se plašili kada su krenuli u to da li će biti dovoljno ljudi da popune taj prostor. Međutim, danas imamo slučaj da LJubljanu poseti veći broj turista nego Beograd, iako je ona nekoliko puta manja od Beograda. Tako da je taj centar grada potpuno popunjen, a samim tim što je živ i što je oslobođen za pešake. Dakle, to je potpuno drugačiji pristup korišćenja javnog prostora o čemu je poznati danski arhitekta Jan Gel pisao u svojim knjigama. Automobili se ne parkiraju više na površini, spuštamo ih u podzemne garaže i time se oslobađa prostor i daje mu se nova vrednost- rekao je Folić.

Iako se za Trga republike tek radi planska dokumentacija, neki od gradskih trgova poput Cvetnog uskoro će moći da se vidi u novom ruhu. Kako Folić naglašava, nije moguće raditi sve odjednom, što zbog finansijskih razloga, što zbog kapaciteta gradskih preduzeća. Zato je u planu da se dobar deo tih prostora preuredi u narednih nekoliko godina.

S obzirom na činjenicu da je ekologija jedan od najvažnijih aspekata kvaliteta života, dodao je Folić, za preuređivanje trgova i formiranje novih pešačkih zona koristiće se prirodni materijali, a sadiće se i mnogo zelenila gde god je to moguće i čuvaće se postojeće.

– U Ulici Vuka Karadžića, gde su takođe počeli radovi i koja će postati pešačka zona, biće posađen drvored. Ta ulica nije imala drvored, tu su bili parkirani automobili i bio je -priličan haos-. Ona postaje deo pešačke zone Knez Mihailove, biće popločana istim jablaničkim, lepim kamenom kao i Knez Mihailova i imaće drvored, bašte, lokale koje su do momenta rekonstrukcije bili različiti i pola na kolovozu pola na trotoaru- rekao je Folić.

On je naglasio da se novac za infrastrukturne projekte crpi uglavnom iz naknade za građevinsko zemljište koje plaćaju privatni investitori.

– Mnogi od tih projekata bili su dugo ukočeni administrativnim problemima i mi smo ih pokrenuli i time upumpali novac u budžet za infrastrukturu. U Beogradu danas imamo nekoliko velikih gradilišta kao što je Blok 67, GTC, Societe Generale banka na Novom Beogradu, Rajićeva i IKL u centru grada. Uskoro kreće gradnja novog tržnog centra na Karaburmi, nekoliko poslovnih zgrada u Milutina Milankovića, druga kula na Ušću, radi se i na tome da se donese plan za Hotel Jugoslavija, plan za stari MUP, a ima i nekoliko velikih projekata koji su završeni u prethodnom periodu, kao što je hotel -Radison Blu-, hotel -Meriot- i drugi. Za zgradu -Bigza- već postoji veliko interesovanje i tu će možda biti jedan od najlepših centara sa veoma različitim sadržajima- kazao je Folić.

Veliki ali i prioritetan problem prestonice a samim tim i veliko ulaganje, jeste i nedostajuća infrastruktura u velikom delu grada.

– Danas imamo nekoliko kanalizacionih ispusta, direktno u reku, samo na teritoriji Savskog amfiteatra. Završetkom Interceptora sa nekoliko kolektora, potpuno ćemo izmestiti izlivanje kanalizacije nizvodno u Veliko selo gde će biti fabrika za preradu otpadnih voda pre ispuštanja u reku. Uporedo sa tim, radi se na uvođenju partnera za preradu otpada u Vinči- istakao je Folić i dodao da su to veoma veliki infrastrukturni projekti, na kojima se kontinuirano radi već decenijama, te da u narednih nekoliko godina očekuje da se sve što je nekada započeto ili završiti, ili makar dovesti do sledećeg koraka.

Beogradski metro

– Metro nije nešto što mi možemo da završimo, možemo možda da ga započnemo, kao što mi sada završavamo Prokop i druge objekte predviđene još sedamdesetih godina projektom Beogradski čvor. radi se o čitavoj mreži pruga, tunela, mostova koja treba da omogući izmeštanje pruge koja ide oko Kalemegdana, zatim izmeštanje železničke stanice na Prokop, kao i izmeštanje iz Savskog amfiteatra teretnog terminala u Makiš i drugo. To su projekti koji su izuzetno veliki i na koje ne možemo da računamo da će biti brzo gotovi – rekao je Folić i dodao da se trenutno radi analize gde bi trebala da bude prva linija beogradskog metroa i koja vrsta metroa će biti u pitanju.