Za sada samo krpljenje rupa

Za „pančevac“, međutim, država mora sama da odreši kesu, a to već ide teže tim pre što se prepliću nadležnosti nad tim objektom. Zvaničnu potvrdu da je besparica odložila radove nismo mogli da dobijemo, jer Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku nije odgovorilo na pitanja ko je nadležan, da li su urađeni projekti i da li su obezbeđena sredstva. Na „zid ćutanja“ naišli smo i kod železnica, a jedino je direktor Javnog preduzeća Putevi Srbije, Zoran Drobnjak, izjavio da se situacija prati, i da je most bezbedan.

– Promene na čeličnoj konstrukciji mnogo je lakše uočiti nego da je reč o betonskom mostu, a taj deo već je zaštićen, jer je pre dve godine austrijska Alpina, kao urgentnu sanaciju, izvršila zaštitu od korozije. Za kompletnu rekonstrukciju nadležan je Grad i Železnica, dok su Putevi Srbije zaduženi samo za kolovoz preko mosta. Mi smo taj deo posla završili i prevukli asfaltom saobraćajnicu – rekao je za Danas Drobnjak.

Ni Milutin Ignjatijević, direktor saobraćajnog instituta CIP, nije mogao preciznije da odgovori kada očekuje da radovi počnu. On je samo naglasio da su projekti gotovi i uputio nas na Železnicu i gradsku upravu.

U Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju rekli su za Danas da most sada zadovoljava najviše standarde opterećenja. Prema protokolu koji je potpisan još 2008. godine, bilo je predviđeno da se rekonstrukcija realizuje kroz dve faze. Prva je završena, a grad je izdvojio i 535 miliona dinara za trafo-stanicu, čime se ušlo i u drugu fazu. Ipak, reč je o obimnom poslu zbog koga je među gradskim stratezima postojala nedoumica da li je bolje zatvoriti saobraćajnicu u jednom smeru, a sav saobraćaj prebaciti u traku za suprotni pravac ili postaviti čelične ploče na mesto železničkih šina i tuda usmeriti vozila. Sve to sa ciljem da se izbegne saobraćajni kolaps koji bi de fakto odsekao levu obalu Dunava od ostatka grada. Srećom, do kolapsa nije došlo, šta više vozači jedva da su i primećivali radove „prve faze“.

Rekonstrukcija koja bi ovom mostu produžila vek upotrebe, a onima koji ga koriste garantovala veću bezbednost, zavisi od pribavljanja sredstava koja za sada nisu na vidiku. Pred neimarima je izgradnja glavnih nosača i njihova antikorozivna zaštita, ojačanje konstrukcije mosta, zamena postojećeg i postavljanje još jednog koloseka železničke pruge, rekonstrukciju drumskih saobraćajnica u oba pravca, sanacija prilaznih puteva… u sklopu idejnog plana je i izgradnja petlje u Bulevaru despota Stefana koja će omogućiti izlazak vozila na most na bezbedniji i efikasniji način. Time će biti izbegnuta najkritičnija saobraćajna tačka, a to je ukrštanje vozila koja idu ka mostu i onih koja dolaze iz pravca Karaburme. Urađen je idejni projekat po kojoj se sada izrađuje tehnička dokumentacija, a zatim sledi rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, potom izgradnja, kažu u Direkciji za građevinsko zemljište.

Ipak, da li stanovnici dela grada koji sve češće nazivaju Treći Beograd mogu biti zadovoljni zbog činjenice da će „pančevac“ zaobići i ova građevinska sezona? To ih hoće poštedeti kilometarskih gužvi i dugotrajnog prelaska sa obale na obalu Dunava, ali ono što brine jesu gotovo apokaliptična predviđanja od pre dve-tri godine, da će se on survati u reku ukoliko ne bude izvršena hitna rekonstrukcija.

Prvobitno samo za voz

Pančevački most građen je 30-ih godina prošloga veka. Prvobitno je bilo zamišljeno da se njim odvija samo železnički saobraćaj na dva koloseka uz jednu konzolu za drumski saobraćaj. Konačna verzija mosta su po dve trake u oba pravca za drumski saobraćaj. Predviđen je i za dvokolosečni železnički saobraćaj, ali trenutno postoji samo jedan kolosek. Dužina mosta sa betonskim vijaduktom i površinom mosa iznad same reke iznosi 1.527 metara, dok je glavna konstrukcija duga 1.135. Danas preko njega pređe više od 100.000 vozila dnevno.

Potpisivanje dok je Đilas bio u vladi

Protokol je potpisan 2008. godine za vreme ministarskog mandata bez portfelje Dragana Đilasa, međutim i nadležnog za Nacionalni investicioni plan. Po tom dokumentu najavljeno je da će i Direkcija za građevinsko zemljište učestvovati u obnovi sa 600 miliona dinara, dok će iz gradske kase biti obezbeđeno 1,2 milijarde dinara. Najviše novca trebalo je da bude izdvojeno iz Nacionalnog investicionog plana – 1,6 milijardi dinara. Opština Pančevo najavila je izdvajanje 200 miliona dinara.