Kanalizacija na dalekom štapu

Meštani se snabdevaju vodom iz cisterni, ali su zabrinuti jer ne znaju pravi uzrok zagađenja: da li je to od rudnika, od poplava, od veštačkih đubriva, fekalija, ili od svega toga zajedno. Uglavnom, vodu koju koriste meštani nije za ljudsku upotrebu, a veliku pomoć pružile su opštine Mačvanskog okruga u snabdevanju cisternama. Crveni krst dopremio je flaširanu vodu za staračka domaćinstva. Ovde se traže izvorišta odakle će meštani moći da se snabdevaju, ali u svakom slučaju to mora biti sa većih dubina. Takođe, i u selu Sovljaku zatvorena je arteska česma.

S druge strane, za navodnjavanje u Mačvi se može crpsti voda sa svega nekoliko metara dubine, jer po geološkim karakteristikama Mačva se nalazi na podzemnom jezeru. Ali, ljudski faktor već je prodro u zemljište, posebno kada su u pitanju nitrati koji dolaze od veštačkih đubriva. Veliki problem su i septičke jame kojih je sve više. Opština Bogatić ima oko 30.000 stanovnika, ali nema kanalizaciju. Ovde je izgrađen glavni kanalizacioni kolektor u dužini od 17 kilometara, ali od toga se dalje nije maklo. I uopšte u Srbiji prema nekim nezvaničnim podacima svega oko šest odsto zagađene vode se prečišćava.

Poređenja radi, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu koje je donirala Evropska unija košta više od deset miliona evra. Većina opština i gradova nema ta sredstva i veliko je pitanje kako očuvati vodne resurse. Tako, na primer, koliko će dugo biti bezbedan šabački vodovod sa kapacitetom od 300 litara u sekundi, koji se snabdeva iz tzv. cerske žice, podzemnog toka Drine, koji kreće od Banje Koviljače. Međutim, u Mačvi na dubinama od nekoliko stotina metara su značajni geotermalni izvori, sa temperaturom vode od 70 stepeni, ali se oni ne koriste. Ta voda, pored ostalog, hemijski i bakteriološki potpuno je ispravna za piće.