Alijansa šalje upozorenje Moskvi

Brisel /// NATO će u predstojećim mesecima uspostaviti komandne centre u šest evropskih država, najavio je juče generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg u okviru plana za reakciju na ponašanje Rusije. Ti centri će obrazovati lanac komandnih centara za najavljene snage za brzo reagovanje od oko 5.000 vojnika, o čemu bi detalji trebalo da se usaglase na sastanku ministara odbrane NATO sledeće nedelje, preneo je Volstrit džurnal. Centri u Poljskoj, Rumuniji, Bugarskoj,

Letoniji, Litvaniji i Estoniji će takođe omogućiti vezu između NATO i oružanih snaga tih zemalja. Stoltenberg je na konferenciji za novinare u Briselu takođe tražio od članica NATO da povećaju izdvajanja za odbranu kako bi se pariralo ruskom vojnom budžetu. On je najavio da će sastati s ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim na marginama bezbednosne konferencije u Minhenu za dve nedelje. „Posebno kada su vremena teška, kao sada, važno je sastati se i razgovarati o teškim pitanjima“, rekao je Stoltenberg.

Komandni centri delimično imaju za cilj da upozore Rusiju i potvrde uveravanje saveznicima u NATO koji su sve nervozniji posle agresivnog delovanje Rusije u Ukrajini, navodi Volstrit džurnal. Stvaranje snaga za brzo reagovanje, koje su osmišljene tako da mogu biti angažovane za dva sata u slučaju ratobornih poteza neprijatelja, najsnažniji je korak NATO za jačanje odbrane otkada je Rusija anektirala Krim i pomagala pobunjenike na istoku Ukrajine, dodaje američki list.

„To će biti najveće pojačanje naše zajedničke odbrane od kraja Hladnog rata“, rekao je Stoltenberg. U svakom komandnom centu u šest istočnoevropskih države biće oko 50 članova vojnog osoblja iz različitih članica Alijanse. To je delimično i kompromis između istočnoevropskih članica, koje žele prave baze NATO na svojoj teritoriji, i drugih članica koje se uzdržavaju od izgradnje skupih postrojenja koje bi mogle provocirati Moskvu. Komandni centri će biti otvoreni 2016. godine kada bi trebalo da budu operativne nove snage za brzo reagovanje, a do tada će prelazni oblik tih snaga predvoditi Nemačka, Holandija i Norveška.