Dolazak američkog broda u bazu španske mornarice prošle nedelje predstavljao je istorijski događaj. Dolazak „Donalda Kuka“ iz Norfolka u Virdžiniji u svoju novu stalnu luku u Roti na španskoj obali Atlantika je presedan, budući da će prvi put brod američke mornarice opremljen sistemom raketne odbrane visoke tehnologije „aegic“ imati stalnu bazu u Evropi.
„Donald Kuk“ je prvi od četiri razarača SAD, sa oko 1.200 marinaca i članova osoblja, koji će odigrati centralnu ulogu u kapacitetima raketne odbrane NATO. Ali ti brodovi će obavljati i druge zadatke, kao što su pomorske bezbednosne operacije, bilateralne i multilateralne obuke i učestvovanje u NATO operacijama i angažmanima, uključujući Prve stalne pomorske grupe NATO.
Dolazak „Donalda Kuka“ označava prvi korak napred za NATO, za evropsku bezbednost i transatlantsku saradnju. Očito ukazuje i na to da su veze između Amerike i Evrope jake kada je reč o hvatanju u koštac sa složenim i nepredvidljivim bezbednosnim izazovima našeg doba.
Napredak je beležen od novembra 2010, kada je NATO odlučio da razvije kapacitete raketne odbrane da bi zaštitio stanovništvo, teritorije i snage NATO. U aprilu 2012. na samitu u Čikagu NATO je saopštio da je uspostavio privremene vojne kapacitete kao funkcionalno značajan prvi korak.
Svrha raketne odbrane NATO jeste odbrana Evrope. Najmanje 30 zemalja širom sveta ili ima balističke rakete ili pokušava da ih nabavi. Ekspertsko znanje potrebno da se one uspostave se širi, a njihov domet se povećava, pri čemu neke izvan evroatlantskog regiona već mogu da ciljaju evropske gradove.
„Donald Kuk“ i još tri američka razarača razvili su senzorske kapacitete i presretače koji mogu da detektuju i obore balističke rakete usmerene ka Evropi. U budućnosti će ostale komponente sistema raketne odbrane imati dodatne radare, senzore i presretače i još brodova.
Zahvaljujući Američkom pristupu postepenog prilagođavanja Evrope (EPAA) raketnoj odbrani, NATO već može da se uzda u moćni radar u Turskoj. Već su počeli radovi na izgradnji presretača stacioniranog na kopnu i radarske stanice u Rumuniji. Poljska je objavila planove o izgradnji sopstvenih vazduhoplovnih kapaciteta i kapaciteta raketne odbrane. Holandija unapređuje četiri fregate s radarima da bi ih osposobila za raketnu odbranu i ponudila je svoje sisteme raketne odbrane „patriot“. Isto je uradila i Nemačka.
Holandija, Nemačka i SAD već su rasporedile rakete „patriot“ na jugoistočnoj granici NATO da bi pomogle i zaštitile Tursku od mogućih napada iz Sirije. A pošto će primiti četiri američka razarača, Španija daje značajan doprinos ne samo raketnoj odbrani NATO, već i bezbednosti širom Mediterana.
NATO je razvio i širi tehnološki napredan sistem komande i kontrole, stacioniran u vazduhoplovnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj. Sistem već može da povezuje satelite, radare i presretače u cilju odbrane od raketnih napada i ti kapaciteti će da postaju složeniji i agilniji. Zbog toga je NATO jedinstven – to je jedina multilateralna organizacija koja može da kombinuje najsloženije sisteme iz najmoćnijih zemalja na svetu.
To raspoređivanje je korak napred za transatlantsku saradnju, jer su brodovi SAD nešto više od vojnih kapaciteta. Svaki od njih je podsetnik od osam hiljada tona na američku posvećenost bezbednosti u Evropi.
Raketna odbrana nagoveštava novi oblik saradnje s novim kapacitetima za odbranu . Tamo gde smo nekada nizali tenkove duž granica sada gradimo složeni sistem koji od mnogih saveznika iziskuje doprinose u domenu visoke tehnologije – na kopnu, moru i u vazduhu. Sistem raketne odbrane NATO je lice transatlantskog timskog rada u 21. veku.
Autor je generalni sekretar NATO
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
