Hladni rat "velikog vođe"

Legendarna severnokorejska voditeljka Ri Čun-he, čuvena po svom prkosnom stilu čitanja vesti, izvučena je iz penzije kako bi objavila da je test H bombe bio „savršen uspeh koji je podigao našu nuklearnu moć na sledeći nivo“. Ta vest, javili su mediji, dočekana je sa ponosom i slavljem u Pjongjangu, glavnom gradu DNRK.

Četvrta po redu nuklearna proba jednog od retkih preostalih režima koji se nazivaju socijalističkim i u verovatno najizolovanijoj državi na svetu, izazvala opštu kritiku u međunarodnoj zajednici. Najglasnije su bile vlade u Južnoj Koreji i Japanu, najbližim susedima.

Predsednica Republike Koreje Park Gun-hje je obećala snažan odgovor: „Vlada mora da suoči Severnu Koreju sa odgovarajućim merama zasnovanim na tesnoj saradnji sa međunarodnom zajednicom.“

Japanski premijer Šinzo Abe je ocenio da saopštenje iz DNRK pretnja nacionalnoj bezbednosti njegove zemlje. „Mi ni u kom slučaju to ne smemo da dozvolimo“, kazao je premijer.

Uzdržanije su bile Sjedinjene Američke Države, glavna saveznica Republike Koreje i Japana. Iz Bele kuće su poručili kako se severnokorejska nuklearna proba „ne podudara“ sa H bombom, ali da se test smatra kršenjem rezolucije Saveta bezbednosti UN.

Najdetaljnija je bila južnokorejska obaveštajna agencija koja je ocenila da je moguće da se, s obzirom na malu snagu seizmičke aktivnosti posle probe, možda i ne radi o H-bombi. Podrhtavanje tla na poligonu kod mesta Pungjeri na severoistoku DNRK, imalo je jačinu od 4,8 stepeni, što odgovara snazi od šest kilotona trinitritoluola (TNT), standardnog eksploziva. Da je u pitanju bila eksplozija H-bombe eksplozija bi iznela stotine kilotona ili, u slučaju neuspele probe, najmanje 10 kilotona, poručili su Nacionalne obaveštajne službe (NIS).

Za razliku od atomske bombe, poput onih koje su SAD bacile na Japan na kraju Drugog svetskog rata, H-bomba ili „superbomba“ može biti daleko razornija, stručnjaci kažu 1.000 ili i više puta. Severna Koreja je u tri dosadašnje nuklearne probe od 2006. do 2013, koristila A-bombe približne snage onih koje su bačene na Hirošimu i Nagasaki, kada je usmrćeno ukupno preko 200.000 ljudi.

H-bombu su 1950-ih prve uspešno testirale SAD, a potom i Sovjetski Savez, no, nikada nije bila bačena na neki cilj. Danas je H-bomba „globalni standard“ za pet zemalja sa najmoćnijim nuklearnim kapacitetom – SAD, Ruske Federacije, Narodne Republike Kine, Francuske i Velike Britanije. Računa se da još najmanje četiri zemlje poseduju H-b ili rade na njenoj izradi, uprkos nastojanjima u svetu da njeno širenje bude obuzdano.

Tako je i Savet bezbednosti UN u sredu uveče na hitno sazvanoj sednici iza zatvorenih vrata „snažno“ osudio severnokrejski nuklearni test. Članice Saveta su podsetile na vlastitu ranije izrečenu rešenost da „preduzmu dalje značajne mere“ u slučaju još jednog nuklearnog testa DNRK.

Posle najnovije severnokorejske probe naročitu pažnju je privukla reakcija NR Kine, glavnog ekonomskog partnera Pjongjanga, ali, smatra se, i zemlje koja mu pruža najveću političku podršku. Ministarstvo inostranih poslova u Pekingu je izdalo retku pisanu izjavu objavljujući svoje “odlučno protivljenje” pošto je DNRK objavila da je testirala H-bombu. NR Kina se čvrsto zalaže za denuklearizaciju korejskog poluostrva, sprečavanje širenja nuklearnog oružja i obezbeđenje mira i stabilnosti u Severoistočnoj Aziji, navodi se u saopštenju. “Snažno se zalažemo da Severna Koreja poštuje preuzete obaveze o denuklearizaciji i prestane da preduzima bilo kakve akcije koje bi dovele do pogoršanja situacije”, navodi se u izjavi.

Severnokorejska proba je upriličena samo dva dana uoči rođendana vođe te zemlje Kim Džong Una. Neki analitičari ocenjuju da Kim želi da ostvari nešto značajno pred kongres vladajuće Radničke partije – prvi posle 35 godina. “Poslednje testiranje poboljšaće sliku velikog vođe i solidarnost u domaćoj publici”, primetio je Ju Meihua, direktor Centra za mirovne studije na Korejskom poluostrvu pri nezavisnoj i neprofitabilnoj organizaciji Kineski reformski forum u Pekingu.

Međutim, pekinški dnevnik na engleskom jeziku “Čajna dejli” je ocenio kako će neočekivana objava testiranja H-bombe DNRK zadati velik udarac nepredvidivom procesu denuklearizacije korejskog poluostrva i nepotrebno povećati tenzije u Severoistočnoj Aziji, a, što je još važnije, naškoditi bezbednosti same Severne Koreje.

“Dugoročne pozive Severne Koreje na potpisivanje mirovnog sporazuma sa SAD kako bi zvanično bio okončan Korejski rat (od 1950. do 1953.) u Vašingtonu ignorišu. Međutim, to nikako ne bi trebalo da posluži kao izgovor Severnoj Koreji da pribegava nuklearnim pretnjama kako bi osigurala vlastitu sigurnost, što će nametnuti ozbiljne izazove bezbednosti na kineskoj granici i ugroziti mir I stabilnost na korejskom poluostrvu,” zaključuju u “Čajna dejli”.