Klintonova gradi savez sa Egiptom

Crna serija konfrontacija u savezničkom taboru krenula je s početka nedelje, kad je turski premijer Erdogan (jedan od novijih američkih favorita sa svojim umerenim stavovima u regionu) neočekivano promenio frekvenciju i okvalifikovao Izarel kao „terorističku državu“ zbog vazdušnih napada na uporišta islamističke terorističke grupe Hamas u području Gaze. Na tu osudu iz Ankare nadovezao se i šef egipatske države Morsi: prvo, Jerusalimu da „nipošto ne realizuje“ zaprećenu prekograničnu invaziju na spornoj teritoriji, da bi to propratio najavom vrlo konkretne podrške rukovodstvu Hamasa slanjem svog premijera u Gazu da im to i lično potvrdi.

Istovremeno, diljem Bliskog istoka – posle relativno umerenih prigovora Vašingtonu da se „nije dovoljno uticalo na Izrael da prihvati prekid vatre“ – krenuo je talas ozbiljne kritike, koja nije mimoišla ni predsednika SAD. Usledila su, čak, i prilično ozbiljna upozorenja da bi uobičajeno proizraelsko pozicioniranje u ovom slučaju moglo da utiče na bilateralne odnose Vašingtona sa pojedinim ključnim saveznicima i partnerima u regionu (Turska i Egipat, kao i pojedini emirati). Na sve to Obama je reagovao oprobanim oružjem za ovakve situacije – hitnim slanjem državne sekretarke Hilari Klinton da smiruje situaciju.

Od samog početka, međutim, glavni problem i u toj misiji bio je i ostao to što je Amerika tretirala Hamas kao terorističku organizaciju, s kojom – kao takvom – nisu dolazili u obzir ikakvi neposredni kontakti. Klintonova je stoga bila prinuđena da svoju operaciju započne u Ramali sa lokalnim palestinskim liderima, sa Zapadne obale, ali ni oni u toj fazi, kako se činilo, nisu bili raspoloženi za neku veću pomoć.

To je, međutim, počelo postepeno da menja od srede ujutru, kad se – zahvaljujući, prevashodno, angažovanjima Egipta – naglo iskazala upotrebna vrednost tih kontakata i veoma olakšala Klintonovoj dalji regionalni hod po mukama. Da bi se, potom, počele da slažu sve željene i neophodne posredničke kockice, što je dovelo traženog sporazuma o obustavi najnovijih raketnih izazova palestinskih militanata, odnosno „hirurški precizne“ odmazde sa izraelske strane.

Kairski mirovni zaokret (posle podužeg telefonskog razgovora Obame sa predsednikom Morsijem) učinio je, prema dostupnim informacijama iz Vašingtona, da egipatska strana „pronađe formulu“ koja je navela lidere Hamasa da, posle nedelju dana odbijanja, prihvate zahtev za bezuslovnim obustavljanjem raketnih napada na civilne ciljeve u Izraelu.

Posle toga, sve je išlo manje teško – pogotovu kad su se dodatnom egipatskom pritisku na Hamas pridružili proislamska administracija Turske, kao i Jordan, Oman i još neki emirati. Jer, u međuvremenu je u Vašington stigao i signal Izraela o spremnosti – u slučaju prihvatanja postavljenih uslova na drugoj strani – da se bez odlaganja prekinu vazdušni napadi u području Gaze. A, to bi, jedno i drugo – prema proceni Vašingtona – obezbedilo manevarski prostor za početne pregovore o željenom prekidu vatre i eventualnim rešenjima za kasnije konačne mirovne inicijative pod međunarodnim nadzorom.

U sredu uveče, u telefonskom razgovoru predsednika SAD i premijera Izraela (na poziv iz Jerusalima, kako je naglasila Bela kuća) Netanjahuu je „odato priznanje“ za prihvatanje sporazuma koji su koncipirali Egipćani. „Predsednik Obama naglasio je spremnost Amerike za dalju podršku bezbednosti Izraela, najavio je intenziviranje te pomoći i ponovio poznatu poziciju SAD o pravu Izraela na samoodbranu“, rečeno je u Beloj kući, uz ukazivanje na Obaminu poruku „zahvalnosti i priznanja izraelskom premijeru na spremnosti na saradnju sa predstavnicima nove egipatske vlade da se postigne prekid vatre i dođe do održivog, trajnog rešenja postojećeg problema“.

U prvim komentarima američkih medija apostrofira se činjenica da je Hilari Klinton (uz egipatskog ministra spoljnih poslova Mohameda Kamra) bila izvođač glavnih radova da se izdejstvuje prekid vatre. „Naglasak na ulozi Egipta predstavljao je kamen temeljac američkih nastojanja od kako je Izrael odgovorio na konstantnu raketnu vatru Hamasa iz Gaze. Egipatski predsednik Mohamed Morsi vidi se u SAD kao neko ko može da utiče na odluke predvodnika militantnih islamističkih organizacija“, navodi se u komentaru Vašington posta. Uz procenu da je Obamina administracija, kad se sve sabere, ostvarila proteklih dana i „par poena u posrednoj afirmaciji arapskog proleća na Bliskom istoku“.