Zauzdavanje udaraca islamističkog terora neće biti moguće ako se ne zauzda ideologija koja ga pokreće – vahabizam, mesijski džihadistički oblik sunitskog fundamentalizma, čije širenje na međunarodnom nivou finansijski podupiru naftom bogati šejkati, naročito Saudijska Arabija. Upravo iz tog razloga nedavno proglašenu antiterorističku koaliciju sa Saudijskom Arabijom na čelu, Islamsku vojnu alijansu za borbu protiv terorizma, treba posmatrati sa ogromnom skepsom.
Vahabizam između ostalog promoviše pokoravanje žena i smrt „bezbožnika“. To je, da citiram predsednika SAD Baraka Obamu kada je objašnjavao šta je motivisalo bračni par pakistanskog porekla da nedavno izvrši napad u San Bernandinu u Kaliforniji, „perverzna interpretacija islama“ i ideološka majka džihadističkog terorizma. Među njegovim izdancima su Al Kaida, talibani, Boko Haram, Al Šabab i Islamska država, pri čemu netrpeljivost prema nesunitima i antimoderni romantizam svih njih polako prerasta u nihilistički bes.
Saudijska Arabija finansijski podržava islamistički terorizam još od kada je 1970-ih zbog skoka cena nafte pospešeno bogatstvo zemlje. Prema izveštaju Evropskog parlamenta iz 2013, oko deset milijardi dolara koje je Saudijska Arabija investirala za svoju „vahabijsku agendu“ na jugu i jugoistoku Azije „preusmereno“ je na terorističke grupe, uključujući Laškar-e-Taibu, koji je izveo terorističke napade u Bombaju 2008.
Zapadni lideri godinama prepoznaju ulogu Saudijske Arabije. U diplomatskoj depeši 2009. tadašnja državna sekretarka SAD Hilari Klinton predstavila je Saudijsku Arabiju kao „najvažniji izvor finansija grupacija sunitskih terorista širom sveta“. U velikoj meri zahvaljujući zainteresovanosti Zapada za naftu u Saudijskoj Arabiji, Kraljevstvo se ipak ne suočava s međunarodnim sankcijama.
Sada se s porastom terorističkih pokreta kao što je Islamska država menjaju prioriteti. Kako je nemački vicekancelar Sigmar Gabrijel nedavno rekao u jednom intervjuu: „Moramo jasno da stavimo do znanja Saudijcima da je vreme guranja pod tepih prošlo.“
Taj zaokret je podstakao Kraljevstvo da uvede „stroge mere“ protiv pojedinaca i grupa koje finansiraju terorizam. Međutim, prema nedavno objavljenom izveštaju Stejt departmenta, neke dobrotvorne organizacije sa sedištem u Saudijskoj Arabiji i pojedinačni donatori i dalje finansiraju sunitske ekstremiste.
Iz ove perspektive gledano, to što je Saudijska Arabija naprečac proglasila uspostavljanje antiterorističkog saveza od 34 zemlje sa zajedničkim operativnim centrom u Rijadu predstavlja logičan korak čiji je cilj ublažavanje sve snažnijih kritika Zapada i istovremeno podsticanje sunitskog uticaja na Bliskom istoku. Ali, naravno, taj savez je foliraža, što postaje jasno podrobnijom analizom njegovog rukovodstva.
Dosta govori to što savez uključuje sve glavne svetske sponzore ekstremističkih i terorističkih grupa, od Katara do Pakistana. To je kao da narko-kartel tvrdi da predvodi kampanju protiv narkotika. Pobrojani kao članovi alijanse su i sva džihadistička utvrđenja osim Avganistana, uključujući ratom razorenu Libiju i Jemen, pri čemu ni jednu ni drugu trenutno ne vodi jedna vlada.
Štaviše, uprkos tome što je promovisan kao „islamski“ savez, čiji članovi dolaze iz „celog islamskog sveta“, grupa pretežno uključuje hrišćansku Ugandu i Gabon, ali ne Oman (drugarski šejkat iz Persijskog zaliva), Alžir (najveću afričku zemlju) i Indoneziju (najmnogoljudniju muslimansku zemlju).
To što nije uključena Indonezija, koja ima gotovo dvostruko više muslimana nego celi Bliski istok, ne iznenađuje samo zbog njene veličine – dok većinom zemalja u savezu vladaju despoti i autokrate, Indonezija je snažna demokratija. Autokratska vladavina u islamskim zemljama ima tendenciju da osnaži džihadističke snage. Ali kada demokratija pusti korene, kao što je to slučaj u tolerantnoj i sekularnoj Indoneziji, sukobom između umerenjaka i ekstremista se može bolje upravljati.
Disfunkcionalan pristup Saudijske Arabije odražava se u činjenici da su neki članovi saveza, uključujući Pakistan, Maleziju, Liban i Palestinsku upravu, odmah izjavili da se zapravo nikada nisu pridružili. Činilo se da Kraljevstvo smatra da tu odluku može da donese u ime glavnih primalaca njegove pomoći.
Tome dodajte neiznenađujuće isključenje Irana kojim rukovode šiiti i Iraka, zajedno sa Sirijom pod rukovodstvom Alavita i jasno je da je Saudijska Arabija samo vešto stvorila pretežno sunitsku grupaciju za unapređenje njenih sektaških i strateških ciljeva. To se poklapa sa konzervativnijim političkim pristupom koji je pustio korene od kada je kralj Salman stupio na presto u januaru 2015.
Kod kuće je Salamanova vladavina do sada označila očiti porast broja smrtnih kazni obezglavljivanjem, koje se često izvršavaju u javnosti, što je metod koji često oponaša Islamska država. Šire gledano, to je značilo očigledno preferiranje nasilnih rešenja u Bahreinu, Iraku, Siriji i Jemenu.
Jedna manja arapska koalicija pod rukovodstvom Saudijaca bombarduje Jemen od marta s ciljem da natera na povlačenje pobunjenike šiitskih Huta koji su osvojili prestonicu Sanu nakon što su srušili vladu koja je uživala podršku Saudijaca. Saudijski ratni avioni su bombardovali kuće, pijace, bolnice i izbegličke centre u Jemenu, što je dovelo do toga da kritičari optužuju Kraljevstvo da namerno teroriše civile da bi okrenulo javno mnjenje protiv Huta.
Rešenja Saudijske Arabije često opovrgavaju ciljeve američkih saveznika. Tako na primer Kraljevstvo i njegovi arapski partneri su tiho iskliznuli iz rata koji se vodi u vazduhu u Siriji pod rukovodstvom SAD i ostavili kampanju uglavnom u rukama Amerikanaca.
Ali van okvira strateških manipulacija Saudijske Arabije leži suštinski problem od kojeg smo počeli – zvanična ideologija Kraljevstva formira suštinu terorističkih uverenja. Zakleti neprijatelj islamističkog terorizma ne promoviše nasilni džihadizam. Niti hapsi i optužuje za „terorizam“ domaće kritičare njegove srednjovekovne interpretacije islama. Saudijska Arabija radi i jedno i drugo.
To ukazuje na glavne nedostatke današnjeg militarizovanog pristupa borbi protiv terorizma. Ako se širenje opasne ideologije kao što je vahabizam ne zaustavi, nikada neće biti izvojevana pobeda u globalnom ratu protiv terorizma. Bez obzira na to koliko bombi bace SAD i njihovi saveznici, madrese koje finansira Saudijska Arabija i dalje će indoktrinisati džihadiste sutrašnjice.
Autor je profesor strateških studija u Centru za političko istraživanje, čije je sedište u Nju Delhiju. Takođe je saradnik na Akademiji Robert Boš u Berlinu.
Copyright: Project Syndicate, 2015.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
