Najveća kriza posle Drugog svetskog rata

Još jedan reaktor centrale Fukušima 1 juče je pokazivao znake kvara u sistemu za rashlađivanje. Vlada je upozorila da nije isključeno da je do eksplozije došlo zbog akumulacije hidrogena, rekao je neimenovani portparol vlade i dodao da sam reaktor ne bi trebalo da bude ugrožen.

– Ne možemo da isključimo mogućnost eksplozije. Ako do nje dođe, to bi moglo značajno da utiče na zdravlje ljudi – rekao je portparol. Vlasti su potvrdile da je zbog oštećenog reaktora u Fukušimi I, kako bi se smanjio pritisak i sprečila eksplozija, ispuštena radijacija u vazduh, ali navodno nije reč o velikim dozama koje mogu bitno da kontaminiraju ljude i prirodu.

Nuklearna nesreća koja se u subotu dogodila, svrstana je na nivo 4 međunarodne skale za procenu nuklearnih i radioloških nesreća. Značaj problema nastalih na mestu upotrebe nuklearne energije ocenjuje se pomoću te skale od nivoa 0 koji znači da nema anomalija, do nivoa 7 što je najveća nuklearna nesreća. Nivoom 4 se opisuje nesreća od koje nema značajnog rizika na licu mesta, navodi se u dokumentima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Vanredno stanje

Vanredno stanje uvedeno je juče u još jednoj nuklearnoj centrali u kojoj je registrovan visok nivo radioaktivnosti, saopštila je juče IAEA. Tri reaktora u Onagavi su pod kontrolom, navele su japanske vlasti.

– Smatram da je sadašnja situacija, sa zemljotresom, cunamijem i nuklearnim centralama, jedna od najozbiljnijih kriza u poslednjih 65 godina, od Drugog svetskog rata – rekao je japanski premijer Naoto Kan.

Kan je u televizijskom obraćanju naciji naveo da će budućnost čitavog naroda zavisiti od toga kako se sada postavi svaki Japanac pojedinačno.

Milioni Japanaca su posle zemljotresa i cunamija bez pijaće vode i struje. Ogromni delovi kopna su okruženi vodom i nedostupni. Benzinske pumpe su zatvorene, a stanovnicima polako nestaje goriva za njihova vozila, što dodatno pogoršava ionako tešku situaciju. Japanska vlada je udvostručila broj vojnika, sa 50.000 na 100.000, koji na severoistoku zemlje pomažu u saniranju posledica katastrofe.

– Najpre sam bio zabrinut zbog zemljotresa, sad brinem zbog radijacije. Živim nedaleko od centrale. Testovi su negativni, ali ne znam šta da radim dalje – rekao je građevinski radnik Kendži Košiba u centru za hitne intervencije u Korijami, gde mu je urađen test na radijaciju.

Američki geološki centar procenio je magnitudu zemljotresa koji je u petak pogodio Japan na 8,9 stepeni, dok su japanski zvaničnici juče saopštili da je zemljotres bio jačine čak 9,0 stepeni po Rihteru. U svakom slučaju, ovo je bio do sada najjači zemljotres u poslednjih 140 godina.

Spasavanje

Brojni spasilački timovi tragaju za nestalima duž stotina kilometara japanske severoistočne obale, a centre za vanredne situacije preplavilo je hiljade gladnih koji su preživeli katastrofu. Ti centri su bez struje, a televizija NHK prenela je da u njima ima oko 380.000 ljudi. Ogromni delovi kopna su okruženi vodom i nedostupni. Benzinske pumpe su zatvorene, a stanovnicima polako nestaje goriva za njihova vozila, što dodatno pogoršava ionako tešku situaciju.

U nekim gradovima sve manje ima i hrane, jer su prodavnice zatvorene, a još uvek nema na vidiku kamiona sa vladinom pomoći. Lokalna policija deli pirinač i ćebad samo najugroženijima.

– Prošla su dva dana, i za sada sam dobio parče hleba i šaku pirinča – rekao je jedan od izgladnelih i iscrpljenih stanovnika grada Ivakija.

Japansko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da se brojnim spasilačkim ekipama u zemlji pridružuju timovi iz inostranstva, a da su do sada pomoć ponudile vlade ukupno 88 zemalja i šest međunarodnih institucija. Američki nosač aviona „USS Ronald Regan“ uplovio je japanske vode a očekuje se dolazak i spasilačkog tima Agencije za međunarodni razvoj SAD, koji broji 144 člana.

Dezinformacije

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je, zbog curenja radioaktivnog materijala iz centrale Fukušima, rizik po zdravlje ljudi na „prilično niskom nivou“, ali da će SZO ponuditi stručnu pomoć ukoliko ona bude neophodna. Prema informacijama koje saopštava japanska vlada nivo radijacije nije veći nego što bi bio na rengenskom pregledu, preneo je za beogradske medije prvi sekretar ambasade Srbije u Tokiju Vladimir Milić.

Japanski mediji upozorili su i na na lažne informacije koje se šire preko mejla i Twittera, a to je posebno došlo do izražaja u petak posle zemljotresa, kada je došlo do određene panike koja je dodatno osnažena i lažnim informacijama.

Tako se podseća na slučaj rafinerije nafte Čiba kada je lanac lažnih mejlova pisao je o tome kako su štetne tvari izbačene u atmosferu i kako se formirao opasan oblak koji se širi zemljom. U mejlu se tražilo od primaoca da ovu vest prosledi dalje. „Kada dobijete takvu vest, prvo dobro promislite pre nego što je pošaljete dalje i tek pošto proverite izvor informacije“, preporučili su japanski zvaničnici.

Proradio i vulkan na jugozapadu

Proradio je i vulkan Šinmoedake, na jugozapadu Japana, posle dve nedelje mirovanja, izbacujući pepeo i stene do četiri kilometra uvisi, javile su agencije. Ovaj vulkan visok 1.421 metar, na planinskom vencu Kirišima, proradio je u januaru, posle 52 godine zatišja. Poslednja veća aktivnost, pre današnje, registrovana je 1. marta. Za sada nije poznato da li je erupciju izazvao zemljotres.

Putin obećao pomoć

Moskva – Japan je od Rusije zatražio pomoć u snabdevanju gasom, saopštila je juče ruska vlada. Premijer Rusije Vladimir Putin rekao je da će Moskva pružiti svu neophodnu pomoć Japanu. „Moramo učiniti sve kako bismo pomogli Japanu uprkos problemima koje smo nasledili iz prošlosti“, rekao je Putin aludirajući na nerazrešen problem Kurilskih ostrva, zbog kojeg dve zemlje još nisu potpisale mirovni sporazum posle Drugog svetskog rata.

Proveo dva dana na pučini

Tokio – Jedan Japanac star 60 godina spasen je juče pošto je dva dana proveo na sred mora zakačen za krov svoje kuće koju je uništio cunami, saopštilo je ministarstvo odbrane. Prema saopštenju, on se dobro oseća, ali je ipak helikopterom prebačen u bolnicu. Spaseni je rekao da je, nakon što je čuo da se cunami približava njegovom gradu na severoistoku Japana, počeo da beži, ali da se vratio kući da bi uzeo neke stvari. „Cunami je tada poneo kuću zajedno sa mnom, a ja sam se, da bih se spasio, zakačio za krov“, rekao je on.

Razmere opasnosti

Vanredno stanje je proglašeno za šest reaktora, tri u Fukušimi i još tri u obližnjem kompleksu, pošto je onemogućeno njihovo hlađenje uobičajenim postupkom. Zvaničnici tvrde da nijedan od reaktora u Fukušimi nije blizu tačke potpunog topljenja i navode da se „najgori scenario neće dogoditi“.

Prema izjavama stručnjaka „najgori scenario“ znači potpuno topljenje reaktora i curenje radioaktivnog sadržaja u atmosferu. U Japanu su kontradiktorne informacije da li je topljenje delimično i tvrdi se da bi i u slučaju potpunog topljenja reaktora posledice bile daleko manje ozbiljne nego u Černobilju, jer su reaktori u Fukušimi smešteni u zatvorene kontejnere. Na mapi su obeležena nuklearna postrojenja.

Nedelja iz sata u sat

00:49 – nedelja 13.mart, lokalno vreme – procenjeno da je nuklearni incident u Fukušimi manje ozbiljan od onog koji se dogodio u američkoj nuklearki Ostrvo Tri Milje 1979. i u ukrajinskom Černobilju 1986. Tri Milje je rangiran na skali nuklearnih nesreća peticom, a Černobilj sedmicom, dok je Fukušima zasad na četvorci.

05:41 – u radijusu od 20 i 10 kilometara oko Fukušime I i Fukušime II evakuisano oko 140.000 ljudi.

06:20 – broj ljudi izloženih povišenoj radijaciji u okolini Fukušime, porastao je na 160, saopštila je Japanska agencija za nuklearnu bezbednost.

10:38 – agencija Kjodo javlja da je kompanija Tepco, u čijem je vlasništvu Fukušima, obavestila vladu da je radijacija iznad dozvoljene granice u krugu nuklearke, ali da to ne znači automatsku štetu po ljudsko zdravlje.

15:23 – vlasti saopštile da postoji rizik od nove eksplozije u Fukušimi I, kao posledica toga što je deo zgrade sa reaktorom oštećen prethodnih dana.

23:37 – zvaničnici kompanije Tepco najavili zalivanje oštećene zgrade sa reaktorom u Fukušimi I morskom vodom, kako bi se smanjio rizik od eksplozije. Kompanija je tu meru već preduzela na zgradama sa druga dva reaktora, u ovom kompleksu.