Nikitom na Arbanase

Za razliku od Vasiljevića, koji je prošao kako je prošao, Kusta bi mogao uz svu pomoć države da načisto udrvi Srbiju, učini je produhovljenijom i, zašto da ne, „ekološkijom“. Ako ne umemo da pravimo drumove – mada novopečeni ministar saobraćaja Antić obećava da će se od Beograda do Užica koliko sutra putovati za sat i po – umemo da ih oremo. Pa da se, u tom smislu, ratosiljamo preostalih balasta civilizacije kao što su asfalt, beton, vodovod i kanalizacija i električna energija – eno im je tamo Hrvatima sa sve Teslom.

Ako je Iran sproveo islamsku, Srbija može Drvenu revoluciju. Iranci su oterali šaha, Srbi bi mogli da dovedu kralja i kraljicu na presto – Tihomira Stanića i Ljiljanu Blagojević. Taj je kraljevski par među Srbima najvoljeniji.

Epicentar revolucije – Zubin Potok.

Stevan Božović, predsednik Skupštine opštine Zubin Potok, oduševljen je što je Nikita Mihalkov prihvatio poklon koji mu je ta opština dala – šest hektara šumovitog zemljišta na vrhu tamošnje planine koja se zove baš Mokra Gora. Zašto baš Mihalkovu? Zato što „je slavno svetsko ime i veliki prijatelj Srba i Srbije, veliki umetnik, naš brat iz Rusije. Razume muke srpskog naroda na KiM, uvek je bio uz nas i Srbiju“, objasnio je Božović Novostima.

Ali se predsednik opštine i, prema njegovim rečima, i ostali Srbi nadaju da će u projekat da se uključi i Kusturica i napravi još jedan Drvengrad. „Nadamo se da će mu (Mihalkovu) pomoći njegov i naš veliki prijatelj Emir Kusturica koji nas takođe maksimalno razume i koji je u Zubinom Potoku i na celom severnom Kosmetu uvek dobrodošao“. Ali, Božović se plaši da će „Priština, ako bude u mogućnosti, pokušati da poništi njihove odluke i poremeti sve planove“. A šta će tek biti ako se posle lokalnih izbora obistini prognoza da će Zubin Potok da preuzmu, što bi rekao Kosta Čavoški, Arbanasi?

Nacionalno najodgovorniji dnevnik, što bi rekao vladika bački Irinej, prosvetlio je istovremeno naciju vešću koja treba svakom ko je Srbin i srpskoga roda da podigne kosu na glavi više no u Tasovca. Sledstveno toj vesti, nacionalno odgovorni Arbanas Kočo Danaj je malo dete, a njegova „Prirodna Albanija“ trica. Danaj se zalaže samo za to da se Albanija ujedini sa Kosovom, istočnim delom Makedonije, Ulcinjem i Preševskom dolinom. Ispod žita se, međutim, sprovodi daleko ambiciozniji projekat – „kosovski Albanci okupiraju Niš“.

„Albanci sa Kosova su do sada indirektno postali vlasnici oko 300 stanova u Nišu, a u ovom „biznisu“ uveliko im pomažu Srbi, privremeno raseljeni sa KiM… Pritisnuti nemaštinom, Srbi su primorani da „šuruju“ sa Albancima… Albanci, inače, koriste i svaku priliku da se raspitaju za nekretnine u Nišu… Istovremeno, na „meti“ Albanaca su i srpska imanja u Nišavskom okrugu…“

Poruka je, valjda, da se naši sugrađani Albanci, kao takvi, polako ali sigurno „šire“ i van srca Srbije, da se „snalaze“ i da su platežno sposobniji od Srba („galantno plaćaju“), to jest, „može im se“. Srbi su, pak, pritisnuti bedom, naivni i mnogostradalni, a bogami i lakomi i nacionalno neodgovorni.

Zemaljski dani teku. Dok „Albanci kupuju stanove po Nišu“, „Mihalkov gleda sa Savinih voda“. Srbi možda, ipak, mogu da računaju na snažniji adut od Nikite. Lazanski je krajem avgusta javio da Srbija od Rusije kupuje PVO sistem S 350. „Državni vrh“ još nije potvrdio informaciju.