Ove nedelje je Evropska unija uvela nove sankcije Rusiji. Ovoj odluci prethodili su meseci tokom kojih je Rusija destabilizovala Ukrajinu, i meseci političkih i diplomatskih napora da se obnove mir i stabilnost.
EU ovaj korak nije načinila lako. Ali zajedno smo odlučili da se ne možemo držati po strani dok predsednik Putin gazi međunarodno pravo i prava svog suverenog suseda. Ne možemo ignorisati smrt i uništenje do kojih je dovelo postupanje Rusije na našem zajedničkom kontinentu.
Sankcije su kritičan deo odgovora EU. Ne zato što smo tako odabrali, već zato što verujemo da su neophodne, delotvorne i blagovremene. Hajde da razmotrimo sve po redu.
Neophodne su iz jednog prostog razloga: postupci Rusije u Ukrajini su neprihvatljivi. Rusija odbija da prizna nezavisnost i suverenitet Ukrajine. Oružjem je anektirala ukrajinsku teritoriju; prvo Krim, a onda je poslala svoju vojsku na delove istočnih regiona Ukrajine.
Ovo nije isprazna tvrdnja. To su činjenice. Znamo da su hiljade ruskih vojnika i desetine ruskih tenkova dejstvovali u Ukrajini. Čuo sam izjave očevidaca; predstavljeno mi je obilje obaveštajnih podataka; i video sam medijske izveštaje.
Znamo iz istorije Evrope šta može da se dogodi kada se jednoj nezavisnoj zemlji preti i kada se ona podriva vojnom silom. Kao što su premijer Kameron i kancelarka Merkel prošle nedelje rekli, rusko kršenje međunarodnog prava ne može proći bez posledica.
Drugo, sankcije su delotvorne. One očigledno utiču na rusku ekonomiju koja je doživela pad u prvom kvartalu ove godine. Rast lebdi oko nula odsto, a inflacija se, prema prognozama, bliži dvocifrenoj brojci. U julu ni jedan jedini dolar, evro ili švajcarski franak nisu pozajmljeni nekoj ruskoj kompaniji. Evroobveznice izdate ruskim kompanijama su od početka 2014. pale za neverovatnih 93 odsto. Rublja je dostigla istorijski nizak nivo u odnosu na dolar. Odliv kapitala ove godine će iznositi 80 milijardi dolara.
Ne samo što sankcije deluju; odluka same Rusije da ograniči uvoz hrane podigla je cene nekih proizvoda za više od 30 odsto, a u ekstremnim slučajevima i do 60 odsto, stvarajući tako crno tržište uvozom iz Belorusije. Ekonomski uticaj ovog sukoba može da oseti svaka porodica u Rusiji.
Treće, sankcije su blagovremene. Prekid vatre je proglašen prošle nedelje i treba da vidimo da li se Rusija i takozvani separatisti toga pridržavaju. Pod ovakvim okolnostima, bilo je ispravno nastaviti sa sankcijama dok razgovori o mirovnom planu idu dalje. Uvek ih možemo ukinuti. Ali to zahteva fundamentalnu promenu pristupa Moskve.
Lopta je u dvorištu Rusije. Ona može da povuče svoje trupe i oružje, prestane da naoružava separatiste i dozvoli Ukrajini da sprovede demokratske izbore u oktobru poštujući njen suverenitet i teritorijalni integritet. Rusija je velika sila; treba da ispuni svoje međunarodne odgovornosti.
Druga opcija je da nastavi da se meša u Ukrajini. To će značiti dalje nasilje, bespotrebne smrti i više teškoća za region.
Odluka je na rukovodstvu Rusije. Iskreno se nadam da će izbeći nepotrebno proširivanje ekonomskih mera i jednako nepotrebnu izolaciju sopstvenog naroda.
Kako sam rekao ministru spoljnih poslova Ukrajine Pavlu Klimkinu na samitu NATO prošle nedelje, ukrajinski narod zaslužuje podršku globalne zajednice u ovom kritičnom trenutku njegove istorije. A svi mi zaslužujemo budućnost zajedničkog prosperiteta i stabilnosti.
Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
