Jeziva putanja

Jer, očigledno je da su porodica, odnosno njeni „slabiji članovi“, žene i deca, postali posebno ranjivi, ali u širem društvenom kontekstu. Svoditi to na službu za socijalni rad ili na neprijavljivanje oružja, ili na ženske sigurne kuće, jeste dobro za prigodne medijske izjave, ali u osnovi ne rešava probleme usled kojih sve češće eruptira masovno nasilje i zločin. Prosečna porodica u Srbiji trpi veliki socijalni pritisak pre svega ekonomski, ali i vrednosni, pošto mediji, odnosno najgledaniji programi nude rijaliti koncept života i nameću vrednosni model, koji je krajnje jednostavan. A to je da u stvari nikakvih vrednosti nema i da je sve dozvoljeno, da oni koji imaju moć, koji su fizički snažniji, i koji se usude da pređu sve granice, mogu sve. Negativnost se uzdiže na pijedestal, i to uprkos sveopštem navodnom zgražanju nad zločinom. Izostanak osnovne humanosti i ljudskosti postao je svakodnevan, kao i promocija destrukcije u kojoj je poželjno biti oguglao na patnje drugih. Uzmimo samo pisanje tabloida i izveštavanje medija o ubistvu pevačice Jelene Marjanović.

Ako se posmatra crna serija poslednjih godina, ona pokazuje vrlo zabrinjavajući trend. Od zločina u Jabukovcu, preko pokolja u Velikoj Ivanči i Kanjiži sve do Žitišta – sve je manje reč o duševno poremećenim počiniocima, a sve više o izvršiocima koji nemaju jasnu psihijatrijsku dijagnozu. Ozbiljna analiza iz socijalne psihologije verovatno bi pokazala da na opšti trend porasta nasilja i destrukcije utiče kompleks uzoraka, i da bi bilo pogrešno i pojednostavljeno svoditi ih na medijsko-tabloidnu-rijaliti klimu. Odnosno, da mediji nisu ti koji povlače okidač, te da oni od svog nastanka uvek imaju elemente drame i tragedije koja ih čini privlačnim ljudima. Ali, oni svakako doprinose pomenutom društvenom kontekstu. Šire gledano, to je kontekst u kome su razorene nematerijalne vrednosti u koje spadaju i dragoceni porodični odnosi. To je konstrukcija društva okrenutog ne samo ka pukom profitu i dominaciji, nego ka maksimalnom profitu i totalnoj dominaciji. Svuda gde su takvi odnosi uspostavljeni u ekonomskoj i političkoj bazi društva, pa i u Srbiji, neminovno raste stopa kriminaliteta, ali i strašnih i besmislenih masovnih zločina. Društva u kojima je na snazi građanski poredak, u kome postoji elementarna solidarnost, ali i država koja vodi računa o ranjivim i slabim slojevima društva, stopa nasilja nema tako jezivu uzlaznu putanju.