Nelojalna konkurencija

Istraga je pokrenuta na osnovu žalbe Evropske asocijacije čelika, koja predstavlja proizvođače više od 25 odsto čelika u Evropskoj uniji. Dok čekamo sud nadležnih u EU da li je damping cena bilo ili ne, novonastali problem možemo da sagledamo iz dva ugla. Prvi je da li je optužba o damping cenama bilo kog proizvoda ili usluge suprotstavljena principima slobodnog tržišta. Na papiru slobodno tržište postoji da bi se formirala najpovoljnija cena te da bi na istom opstali samo oni koji mogu da izdrže surovu konkurenciju. U praksi se pokazuje da to ipak nije tako i raznim administrativnim merama se proizvođači sa domaće, u ovom slučaju EU teritorije, štite od takozvane nelojalne konkurencije. Borba protiv monopola i damping cena je svojevremeno ušla u zakonodavstvo razvijenih ekonomija kako bi se zadovoljili apetiti malog i srednjeg biznisa. To im nije mnogo pomoglo jer su multinacionalne kompanije našle način da i dalje imaju monopol na tržištu. Damping cene po definiciji za cilj imaju da unište konkurenciju na nepropisan način.

Tvrditi da je Železara Smederevo pokušala snižavanjem cena svojih proizvoda da uništi konkurenciju u Evropskoj uniji je u potpunosti besmisleno jer bi to bio napad „muve na međeda“. Dakle ta optužba, bar u slučaju smederevske železare, nema osnova. S druge strane treba obratiti pažnju na činjenicu da se Železara za damping cene optužuje za period u kome je tom fabrikom upravljala firma Petera Kamaraša HPK Inženjering. Ako se zna da je Vlada Srbije kao doskorašnji vlasnik Železare (do preuzimanja od strane kineskog Hestila) dala „šut kartu“ Kamarašu zbog lošeg poslovanja i gubitaka, može se konstatovati da je optužba za damping cene nova mrlja na poslovanje smederevske železare za vreme dok je HPK Inženjering držao dirigentsku palicu. Tvrdnje da Železara Smederevo pokušava da naškodi konkurenciji u EU ne deluju realno, ali Srbija koja korača putem integracija mora da prihvati pravila koja određuje Brisel. U tom smislu može se konstatovati da je Vlada Srbije apsolutno pogrešila kada se opredelila da Železaru da na upravljanje Kamarašu jer pritužbe na njegovu delatnost nema samo zvanični Beograd već i Evropska asocijacija za čelik koja nije bez uticaja i ugleda u Briselu.