Kraj bitke za Vračar

Finalni naslov ove sedmice – DS posle dve decenije izgubila Vračar. Pre toga vođena je rovovska bitka, u kojoj su naprednjaci nastupili u punoj snazi – od postavljanja spomenika književniku Borislavu Pekiću, stavljanja za odbornike potpredsednika SNS Marka Đurića, glavnog beogradskog operativca Gorana Vesića, ministra Nikole Selakovića… Više odbornika promenilo je stranačke boje, među njima Levice Srbije i Dveri, čije su se partijske centrale ogradile od ovog čina. Uprkos tome, bez izvornih „dosista“, naprednjaci ne bi mogli da izaberu svog predsednika opštine i naprave koalicionu vlast. Jer, čine je SNS, SPS, ali i LDP i DSS. Ovi drugi su svoj ulazak obrazložili željom da pomognu u kulturi i obrazovanju. Ranije je predsednica DSS izjavljivala da lokalni odbori imaju autonomiju za odluke o koalicijama, te da se lokalni problemi ne dotiču generalne evroskeptične i proruske orijentacije stranke. Jedino gde to ne važi je nivo grada Beograda, pošto je tu Beograd na vodi, državni projekat SNS. Zvuči kontradiktorno, zar ne?

Ali još kontradiktornije zvuči objašnjenje LDP. Liberali naime, i dalje tvrde da neće ući u Vučićevu vladu, i da je samo to važno i istinito. Te da je njihov jedini odbornik koji je i predsednik SO Vračar, ustvari poštedeo Vračarce novih izbora, koji bi se desili da se on nije žrtvovao i omogućio da se konstituiše lokalna skupština pa vlast. I da je sva odgovornost na pokretu Dosta je bilo, koji nije hteo u koaliciju sa Vračar slobodno, kako bi sačuvao čistu opozicionu poziciju za dalje delovanje. To što neka stranka ne mora imati ministra, ili nekog nižeg vladinog funkcionera, da bi sarađivala sa SNS i bila deo paketa vlasti, u LDP nije argument. Niti smatraju da je učestvovanje u vođenju odbora parlamenta Srbije, gde je Maja Gojković predložila Natašu Mićić za zamenicu šefa tela za kulturu i medije, vid saradnje sa SNS. Ali, ako to u parlamentu autentični birači LDP i mogu da progutaju, Vračar je ipak čist dokaz za šta su tačno glasali. DS, ako preživi krizu liderstva i unutrašnje izbore, još uvek može da se nada da će u nekom trenutku moći da obori tesnu većinu i povrati Vračar. U Dosta je bilo nikad nisu sasvim zatvorili vrata saradnje, a četiri godine je dugo vreme za politiku u Srbiji.