Vučić traži sebe

Dodaje i da ne može Vučić doveka da sedi na dve stolice, moraće da se opredeli između prihvatanja zapadnih ucena i partnerstva sa Rusijom. Osim toga, navodi Šešelj, Moskva očekuje da u Vladi budu srpske patriote, proruski orijentisane, dok Amerikanci insistiraju da u Nemanjinu 11 uđe što više prozapadnih „igrača“ koji će nametnuti sankcije Rusiji. Kada Vučić bude formirao vladu u kojoj budu i proruski orijentisane stranke poput partije Nenada Popovića kao i Socijalističke partije Srbije Ivice Dačića, uz njegovu takozvanu proevropsku Srpsku naprednu stranku, tumačenje Vojislava Šešelja biće da je vlada proruska i da zadovoljava kriterijume ne samo birača SRS već i ogromnog dela biračkog tela SNS. Jer, reč je o strukturi glasača koju je Vučić uspešno nasamario preobraženjem u takozvane proevropske nacionaliste, umesto ruske.

Jasno je i da sastav buduće Vlade Srbije zavisi od predstojećih predsedničkih izbora, koji slede na proleće naredne godine. Jedino što Vučić u ovom trenutku zaista ne može jeste da bude i predsednik i premijer. Kako da pronađe sebe u svom predsedničkom kandidatu, onog koji je u stanju da osvoji apsolutnu vlast, a da bude poslušan i naklonjen. Kako da se klonira. Nemoguće za sada. Nauka još nije toliko napredovala. Zato što Vučić mora da se miri sa tim ograničavajućim faktorom, zato ovoliko vaga i odugovlači sa formiranjem vlade. Za sada će na predsedničkim izborima morati da pobedi – Tomislava Nikolića, za koga je odavno jasno da nije više Vučićev kandidat, potom Vojislava Šešelja, ukoliko ga ne privoli, kao što je do sada uspevao, da bude zapravo na njegovoj strani – a to znači da odustane od kandidature i isturi nekog „levog“ radikala, i na kraju Ivicu Dačića, tog prevrtljivog, „opasnog“ igrača koji, ako mu ne da dovoljno resora u vladi, može svaki čas da „eksplodira“ i napravi pometnju u društvu, parlamentu, a i šire.

Nisu, dakle, bitni ni Amerika ni Rusija, bitno je održati apsolutnu vlast.