Skepsa u prosveti

Novi ministar prosvete Mladen Šarčević uspeo je ekspresno da smiri duhove među prosvetnim radnicima i „ispegla“ propuste svog prethodnika, najpre time što je od vlade „izboksovao“ da se prosvetarima vrati novac koji im je zbog pogrešnog obračuna godišnjeg odmora zakinut još prošle godine, ali i odustajanjem od „tumbanja“ odeljenja, što bi sigurno roditelji dočekali „na nož“.

Svestan je ministar, a to je i rekao upravo na stranicama Danasa, da bi takav potez stvorio dodatnu armiju tehnoloških viškova, posebno u situaciji kada se njihov broj popeo na 10.000. A tehnološki viškovi u novu školsku godinu ulaze sa, čini se, nikad većom neizvesnošću. Sa listama viškova i potreba se uveliko kasni, jer to što je prethodna vlada bila u tehničkom mandatu četiri meseca nije opravdanje da se ovaj posao (koji je svake godine redovna aktivnost) ne otpočne na vreme. Sindikati od predstojeće racionalizacije očekuju mnogo, jer su od ministra dobili uveravanja da će stati na put malverzacijama i da slobodna radna mesta neće smeti da se kriju. Ne sumnjamo u dobru nameru ministra, ali moramo da se složimo sa sindikatima koji su skeptični prema Šarčevićevim optimističnim najavama, poučeni ranijim iskustvom i spregom politike i obrazovanja.

Čini se da će upravo ta sprega biti ključna za mnoge ministrove ideje, iako on kaže da je „dobio čvrsta uveravanja“ da mu se politika neće mešati u rad. Izjave da će „smenjivati tamo gde bude razloga“, da će odvojiti žito od kukolja, naterati lokalne samouprave da rade svoj posao već su dočekane u nekim krugovima s podozrenjem. Možemo samo da zamislimo šta će biti kada na dnevni red dođe pitanje sastava školskih odbora i izbora direktora škola, koje ministar planira da dovede u red.

Iz ugla đaka i roditelja, Šarčevićevi prvi nastupi deluju ohrabrujuće. Konačno prosvetom rukovodi čovek koji kao centar obrazovnog procesa vidi učenika, a roditelje kao ravnopravne partnere, koji je protiv uravnilovke u obrazovanju i jednakog vrednovanja nastavnika koji dobro rade i onih koji otaljavaju svoj posao. Jasno je da ova pitanja prevazilaze dobre namere jednog čoveka i jedan ministarski mandat, ali ako Šarčević bude uspeo da reši bar deo nagomilanih problema u prosveti, biće to solidna osnova za neku buduću reformu, koji su svi dosadašnji ministri prosvete obećavali, ali je nisu sproveli.