Grlom u jabuke

Ona može da predstavlja i kamen-međaš novog pristupa Komisije u ovoj materiji. Ovom odlukom je utvrđena povreda u vidu povlašćenog i selektivnog poreskog tretmana i istaknut zahtev za povraćaj navedenog iznosa neplaćenog poreza na dobit korporacija za period 2003-2014. godina, u fiskalnu kasu Republike Irske. Treba imati u vidu da ova obaveza nije kazna, ni za Apple ni za Republiku Irsku, ali predstavlja najviši iznos finansijske obaveze koja je ikad određena aktima Evropske komisije u oblasti zaštite konkurencije, pa je logično da su i reakcije na tu odluku analogne njenoj vrednosti.

Odluka u slučaju Apple je rezultat istrage pokrenute u junu 2014. godine, fokusirane na pojedinačni sporazum između irskih poreskih vlasti i kompanije Apple, o načinu oporezivanja transfernih cenovnih aranžmana unutar ove korporacije. Prema nalazima istrage, na osnovu internog sporazuma o raspodeli troškova (cost-sharing agreement) unutar grupacije Apple, najveći deo profita se prelivao prema dve kompanije  koje nisu irski poreski rezidenti, da bi na osnovu obračuna poreza na dobit korporacija Apple grupa isplatila između 1% ukupne dobiti na nivou grupe u 2003. godini, i svega 0,005% u 2014. godini. Razlozi na kojima Komisija zasniva svoju odluku, prema navodima iz saopštenja, prevashodno su vezani za nepravilnost poreskih akata Irske kojima je prihvaćen ovaj model interne raspodele dobiti unutar Apple grupe. Data je ocena da takav model nema činjenično niti ekonomsko opravdanje, i da je time Apple platio znatno manji porez nego druge kompanije prema istom nacionalnom poreskom režimu, ali i obezbedio nepoštenu konkurentsku prednost u odnosu na druge proizvođače. Značajno mesto među razlozima za ovakvu odluku ima primena principa „dužine ruke“ (arm’s length principle) koji podrazumeva da raspodela dobiti unutar multinacionalnih korporacija treba da bude u skladu sa aranžmanima koji se odvijaju pod komercijalnim uslovima između nezavisnih preduzeća.

Slučaj Apple nesumnjivo predstavlja tzv. landmark slučaj, ali za ocenu dubine njegovog „traga“ još uvek nedostaje potpuna pravna fizionomija, koju će dobiti tek nakon objavljivanja integralnog teksta odluke i nakon njenog ispitivanja pred sudskim instancama EU. Međutim, već u ovom momentu se može konstatovati određena promena u pristupu Komisije u materiji kontrole državne pomoći, koja se ogleda u fokusu na problematične poreske aranžmane i odlučnosti da se spreči njihovo pokrivanje plaštom nacionalne jurisdikcije. Već su donete slične odluke u slučajevima Starbucks/Netherlands i Fiat/Luxembourg (oktobar 2015), kao i Excess profit/Belgija (januar 2016), kojima je takođe ustanovljena povreda pravila o dozvoljenosti državne pomoći u vidu beneficiranih, selektivnih poreskih tretmana pojedinih učesnika na tržištu, a uskoro predstoji odluka u slučaju Luksemburg/McDonald’s. 

U javnosti se stiče utisak da je set akata kojima se multinacionalke „dovode u red“ deo nove strategije Komisije, čiji je nosilac komesarka za konkurenciju Margreta Vestager. Upravo je to jedan od izvora kontroverzi, jer se takvom pristupu daje ideološki prizvuk, imajući u vidu političku provenijenciju komesarke Vestager, koja je bila predsednica danske Radikalne levice do stupanja na aktuelnu dužnost 2014. godine.

U svakom slučaju, treba imati u vidu da je Srbija na osnovu SSP-a uveliko preuzela obavezu implementacije sistema kontrole državne pomoći po ugledu na EU. Aktuelni sistem kontrole državne pomoći u Srbiji je bio predmet skrininga i na osnovu Izveštaja EK definisano je čak šest merila za otvaranje poglavlja 8, sva upravo u oblasti kontrole državne pomoći, među kojima su i zahtevi da se upotpuni postojeći spisak šema državne pomoći, kao i da se šeme fiskalne pomoći usklade sa zakonodavstvom EU. Slučaj Apple daje jednu bitnu opomenu, kako državama članicama, tako i državama koje se nadaju tom statusu, a to je da Komisija ne namerava da popušta ili pravi kompromise pred aktuelnim institucionalnim i političkim izazovima, već da pooštrava standarde na planu zaštite konkurencije. Nakon ove odluke, „pokretna meta“ se ponovo udaljila, u suštinskom smislu, podizanjem letvice u oblasti kontrole državne pomoći za još par centimetara.

Drugu moguću lekciju treba tražiti u vremenskom okviru od deset godina za istrage nedozvoljene državne pomoći. U tom svetlu, poseban značaj ima citirana pravna obaveza iz čl. 73 SSP po kojoj će se svako postupanje suprotno preuzetim pravilima zaštite konkurencije i kontrole državne pomoći ocenjivati na osnovu kriterijuma koji proističu iz primene pravila konkurencije koja se primenjuju u Zajednici, uključujući pravila iz čl. 87 Ugovora o osnivanju EZ i instrumenata tumačenja koje su usvojile institucije Zajednice. Okretanjem fokusa Komisije prema predmetima u oblasti fiskalnih šema, i imajući u vidu njeno jednodecenijsko retrospektivno ovlašćenje, ne može se pouzdano isključiti mogućnost otvaranja eventualnih selektivnih, diskriminatornih aranžmana državne pomoći u Srbiji u nekoj doglednoj budućnosti, uspostavljanjem nadležnosti institucija EU u ovoj materiji.

Autor je programski menadžer za unutrašnje tržište i konkurentnost, Centar za evropske politike