Dobar učitelj se ne plaši ocene

Kod nas, samo što se počelo o tome razmišljati i razgovarati, već se javio otpor i strah od ocenjivanja. Zašto je to tako? Svaki rad treba da se ocenjuje i procenjuje, da li i koliko donosi dobre i kvalitetne rezultate, šta je u njemu dobro a šta treba menjati da bi se taj rad osavremenio i unapredio.

Otkud strah nastavnika od ocenjivanja njihovog rada? Nedovoljno spreman nastavnik, nastavnik nesiguran u svoj rad ima strah od ocenjivanja. Onaj ko dobro i stručno radi, ko je siguran u svoj rad, on čak i priželjkuje da bude ocenjen, da neko vidi i primeti njegov rad, da ga pohvali, nagradi ili da kaže da može još bolje i drugačije. Sve pod uslovom da ocenjivanje bude pravedno i nepristrasno.

Učenici i njihovi roditelji mogu dobro da procene i ocene kako koji nastavnik radi. Ova ocena od strane učenika i roditelja bila bi samo jedna od komponenata ocene i poslužila bi za bolju procenu kompletnog rada nastavnika. Kamera nije u stanju da snimi sve ono što učenici mogu da vide. Kad neko pita učenike o radu nastavnika, mišljenja im se uglavnom poklapaju kad ih pitaju koji je nastavnik najbolji predavač, a koji je loš, koji je strog a koji je blag, koji je pravičan a koji kasni na časove, koji redovno drži dopunsku i dodatnu nastavu, sekcije, kod koga je zanimljivo biti na času a kod koga je dosadno (ima podataka o radu nastavnika koji ne bi ispitivaču pala na pamet a učenici pričaju generacijama)… Znaju i koji se nastavnik korektno ponaša prema učenicima, koji im pomaže, koji je zainteresovan za učeničke probleme a koji ne… To sve dobro znaju i roditelji učenika, a dobrim delom i njihove komšije.

Ne znaju svi roditelji da stručno ocene nastavnika kako je ispredavao jednačine, ali znaju da li je njihovo dete razumelo lekciju i da li moraju da uzimaju privatne časove.

Poznato je da se mnogi roditelji pre upisa deteta u prvi razred raspituju koja je učiteljica najbolja, pa onda svi hoće da upišu svoje dete baš kod nje. Neki čak biraju i školu gde su čuli da su bolji nastavnici. Izvori informacija su uglavnom stariji učenici i njihovi roditelji.

Zašto bi dobar i savestan nastavnik svih 40 godina rada bio isto nagrađivan i primao isti lični dohodak kao i onaj nastavnik koji ne ulaže ni malo truda, želje i ljubavi u svoj rad. Dok se u prosveti ne pređe na selekciju pri odabiranju nastavničkog poziva, nagrađivanje prema radu i dovoljno provedenog vremena u školi da bi na miru obavio sve svoje radne obaveze, teško se može govoriti o kvalitetnom obrazovanju. Ne zaboravimo, bez obzira na napredak tehnologije, bez stručnog i kvalitetnog nastavnika neće biti ni kvalitetnog obrazovanja.

Ocena koju nastavnik dobije od učenika i roditelja dobro će mu doći da se presliša gde greši i šta treba da menja u svom radu. Nastavnici su u školi radi učenika a ne učenici radi nastavnika. Činjenica je da uvek ima i uvek će biti nezadovoljnih pojedinaca , učenika i roditelja, ali to su samo pojedinci, ali, ako većina roditelja i učenika kažu za nekog nastavnika da je dobar, onda je to tako. Zbog mogućnosti ocenjivanja nastavnika od strane učenika i roditelja ne bi smelo da postoji mogućnost da nastavnik zbog svoje bolje ocene, daje bolje ocene. Ocena mora da bude rezultat znanja a ne ucene. Znanje učenika treba ipak da bude najveća i najvažnija ocena za rad nastavnika. I još nešto, nastavnici ne treba da budu privilegovani i da jedini vide kako drugi procenjuje njihov rad , jer nisu jedini učesnici u vaspitno-obrazovnom procesu. Mogućnost da budu dobro ocenjeni od roditelja i učenika treba pružiti i direktorima, pedagozima, psiholozima, i bibliotekarima.

Nastavnik mora da shvati da je stalno na pozornici i da je stalno posmatran, procenjivan i ocenjivan. Zato je bitno sve što radi, kako predaje, koja sredstva koristi da što bolje objasni učenicima, kako govori, kako se oblači, kako se odnosi prema učenicima i koliko poštuje njihovu ličnost, kako se ophodi prema roditeljima… Sve to učenici snimaju, kopiraju i usvajaju.

Ne zaboravimo da je lični primer najbolji učitelj. Dobar učitelj se ne plaši nikakvog ocenjivanja jer i sam dobro i pravilno ocenjuje.

Autor je specijalista pedagogije