Razbijen strah od "svemoćnog gospodara"

Istraživanja pokazuju da on izuzetno loše stoji i da mu je trend pada poverenja nezaustavljiv. Pored toga i opozicija, ogorčena dosadašnjim ponašanjem režima, mnogo manje je spremna da sa njim ulazi u koalicione kombinacije jer bi takvu „izdaju“ teško preživeli na sledećim izborima. Sve u svemu – iako će aktuelna vlast pokušati sve oprobane metode namicanja glasova, to očigledno neće biti dovoljno da se pobedi na izborima. Jedina metoda koja bi bila relativno uspešna je da vlast obeshrabri ili zbuni opozicione birače pa da oni u poslednjem trenutku odustanu od izlaska na biračka mesta.

Milo Đukanović već više od četvrt veka autoritarnom rukom vodi Crnu Goru. Ona je ostala mala siromašna balkanska državica u kojoj caruju korupcija, klijentelizam i kriminal. Jedina „firma“ koja funkcioniše i obezbeđuje plate je država, pa ogroman procenat građana u direktnoj zavisnosti od vlasti i primoran je da na izborima podržava aktuelni režim. Osim toga kad god je opozicija bila nadomak pobede vladajuća stranka je uspevala da stvori podele i razdore te da pojedine opozicionare „pridobije“. Sada je to mnogo teže jer je podrška koju vlast ima mnogo niža a i spremnost opozicije da „prebegne“ nikad manja.

Crna Gora je danas zemlja sa najnižom demokratskom kulturom u kojoj se najgrublje manipuliše izbornom voljom građana kroz uhodan sistem političke korupcije. To je prisutno u svim zemljama sa prostora bivše Jugoslavije, ali verovatno nigde u toj meri kao u Crnoj Gori. Tome je doprinela i nenormalno duga autoritarna vladavina Mila Đukanovića, ali mentalitet u kome dominira klanovska svest. Pola miliona birača olakšavaju kontrolu od strane rigidnog i autoritarnog režima, a mentalitet glasanja po „kućama“ dodatno otežava slobodu izbora. Jedini način da demokratija i građanska prava uz medijske slobode dožive napredak je da ova i ovakva vlast bude zamenjena novom prelaznom koalicionom vladom koja bi trebalo da predstavi širi politički spektar („crnogorske“ i „srpske“ glasače, kao i one koji su i za i protiv NATO-a). Do sada je onaj deo društva koji se nije uklapao u Đukanovićevu viziju Crne Gore a to su pripadnici srpske zajednice i opoziciono orijentisani građani bio potpuno marginalizovan, a neretko i diskriminisan.

Iako je Đukanovićev DPS bio do sada neprikosnoven, i u njemu se dešavaju unutrašnja trvenja i prestrojavanja. Primer toga je sukob Đukanovića i Marovića koji je završen time što je „gospodar“ uhapsio svog najbližeg saradnika, kao i njegovu porodicu, koji je i priznao krivicu za krađu koja se meri stotinama miliona evra. To je bio značajan udar na rejting vladajuće stranke ali i ulazak u fazu brutalnijeg obračuna sa protivnicima (kako sa „mangupima iz svojih redova“ tako i iz opozicije). Pre godinu dana protesti opozicije koju je predvodio Demokratski front su ozbiljno poremetili autoritet i rejting Đukanovićevog režima. Oni su razbili strah u opozicionim redovima prema „svemoćnom gospodaru“.

Problem Đukanovića nije samo u siromaštvu, korupciji i kriminalizaciji koje razjedaju društvo već i u gubljenju pozicija u inostranstvu. Malo ko je primetio značajno drugačiji odnos Beograda prema Podgorici – izostanak direktne podrške i manje-više neutralna pozicija. Postoje značajne političko-medijske grupacije u Beogradu koje podržavaju opoziciju naročito onu prosrpsku, a s druge strane i mediji koji deluju kao podrška Đukanoviću. Nema osnova ni tvrdnja da Beograd aktivno podržava Đukanovića, kao ni paranoja u vrhu vlasti u Podgorici da im Beograd „radi o glavi“.

Na kraju ali ne i najmanje važno je to što Đukanović gubi pozicije na Zapadu, a na Istoku ih je odavno izgubio. Štaviše, očigledno je da neki centri moći na Zapadu nameravaju da ili uklone Đukanovića sa vlasti ili pak da ga nateraju na koaliciju u kojoj neće biti dominantan. NJegova propagandna paranoja da ga „ruše iz Beograda i Moskve“ je preterivanje jer on glavni problem ima u Londonu i Vašingtonu. Svi su postali svesni da tako duga autoritarna i korumpirana vladavina mora da se završi što pre. Jedini koji to za sada ne shvata jeste sam Đukanović, što može izazvati opasnu nestabilnost u Crnoj Gori. A konfliktni kapacitet u podeljenoj Crnoj Gori je nažalost izuzetno velik.

Autor je politički analitičar