"Rođendanci"

Ili da su pak na silaznoj putanji? Spolja gledano, sve potvrđuje tezu o keč ap partiji, a to je da je SNS rastuća politička snaga koja preuzima „političke akcije“ svih drugih stranaka ili ličnosti koje za njeno liderstvo imaju neku vrednost. Tako su na govor lidera naprednjaka Aleksandra Vučića istim intenzitetom aplaudirali i gosti – ministri Ivica Dačić, Rasim LJajić, Aleksandar Vulin, Milan Krkobabić, ministarke Ana Brnabić i Zorana Mihajlović, zatim direktor EMS Nikola Petrović i Kancelarije za KiM Marko Đurić… I naravno posebno je pozdravljen gost Vučićev savetnik Alfred Guzenbauer, za koga je lider SNS u govoru posebno istakao da ko je jednom bio kancelar taj uvek zadržava tu titulu. Guzenbauer, socijaldemokratski političar koji je svojevremeno vodio koalicionu vladu sa desničarskom partijom, pak poručio je građanima Srbije sa govornice SNS da su veoma srećan narod jer na čelu partije i zemlje imaju čoveka koji radi napornije od svih, zato što ima viziju moderne i snaže države.

Ali sem tih motivišućih poruka i međusobnih izliva tople podrške – lider se zahvalio rukovodstvu na partijskom radu jer on sam jedva da stiže u nekoliko meseci da obiđe stranku – odaslate su i neke dublje. Poput Vučićevog isticanja da Srbija neće uvoditi sankcije Ruskoj Federaciji dokle god je on premijer. Ali, šta ako on, uprkos izjavama da to neće učiniti, na proleće ipak odluči da se kandiduje na predsedničkim izborima? Upadljivo je, kao i svih prethodnih godina, na obeležavanju rođendana SNS odsustvo njenog osnivača predsednika Srbije Tomislava Nikolića. To je pokriveno prethodnim zajedničkim nastupom Nikolića i Vučića na otvaranju nemačke fabrike u Kruševcu. Politička scena je podeljena u procenama – dok pojedini poput Sande Rašković Ivić smatraju da je Vučić u jakoj predsedničkoj kampanji koja je počela serijom događaja sa boravkom Vlade u Nišu i Novom Sadu, dotle drugi nezvanično barataju teorijom da Vučić neće imati drugog izbora do da se sam kandiduje, jer je to jedini način da zemlja ostane na proevropskom kursu. Po njima, sve je očiglednije da to sa proruskim predsednikom neće moći još dugo da funkcioniše na sadašnji način. Ako su u pravu, onda će „keč ap“ pokazati u nekom trenutku svoj limit i pokleknuti pred zakonom dijalektike da suprotnosti uvek dovedu do promene, željene ili ne.