Hapšenje Dikića – kraj "Sablje"

Ali su današnje okolnosti bitno drugačije nego one koje su postojale u vreme i posle ubistva premijera Đinđića. Tada su gotovo sve bezbednosne strukture, mediji, finansije i ostale poluge moći bile pod dominantnom kontrolom onih koji su stajali iza zaverenika ili ih javno ili prećutno podržavali.

Zato je i krajnji domet „Sablje“ bio hapšenje i kasnije procesuiranje samo neposrednih izvršilaca. I to jedva. Domaća politička pozadina, mada jasna, ostala je u senci. A strukture koje su stajale iza cele akcije, inspiratori i naručioci, te kasniji korisnici eliminacije Đinđića nikada ozbiljno nisu pominjani. Naprotiv, u godinama koje slede enormno su ojačali svoj uticaj na šest vlada Srbije koje su usledile posle atentata, ali i na na celokupno srpsko društvo.

Danas je sve bitno drugačije.

Zato je hapšenje Dikića danas šansa da se dođe i do stvarne pozadine zavere koja je kulminirala 12. marta 2003. Jer jasno je da iste strukture stoje i iza ovog pokušaja da se, silom, promeni spoljnopolitički pravac Crne Gore. To je više puta najavljivano sa visokih i uticajnih pozicija u Crnoj Gori i inostranstvu. Nažalost takav cilj, zločinom od pre 13 godina, sa Srbijom je ostvaren.

Danas bi korak dalje od Sablje bilo procesuiranje domaće političke pozadine u Crnoj Gori. Jer je jasno da je i kao i pre 13 godina i sada neko morao zaverenicima da garantuje nekažnjavanje i bezbednost. Po sistemu „mi dolazimo na vlast, ne morate ništa da brinete“. Po dosadašnjim izjavama iz Podgorice i Beograda od toga neće biti ništa jer za to „nema dokaza“. Za sada.

Ali tek sledeći korak posle unutrašnje političke pozadine je ono što danas postoji kao šansa. To je spoljna politička pozadina i demontaža njene strukture ili instalacije koja stoji iza oružanog i političkog krila zavere. NJen uticaj je jasno vidljiv iz ponašanja njihovih eksponenata u Crnoj Gori, ali i u Srbiji. Lideri anticrnogorske opozicije u nedelju uveče su proglasili pobedu, a u ponedeljak objavili da ne priznaju rezultate izbora na kome su pobedili. A već u utorak objavljuju da bi podržali manjinsku vladu koja bi se eventualno formirala posle izbora koje inače ne priznaju. Nije u pitanju dejstvo psihoaktivnih supstanci kao što na prvi pogled izgleda, već nalozi njihovih mentora. U nedelju im je rečeno da proglase pobedu, ali u ponedeljak je stigao nalog da se ne priznaju rezultati. Zato je kao pomoć puštena priča da je Dikić radio za Mila. Ali već u utorak je portparolka priznala rezultate izbora u Crnoj Gori, te su to morali da urade i marionete predlažući manjinsku vladu bez DPS-a. Od koje, znaju i oni, neće biti ništa.

Dakle očito je zavladao strah unutar te mračne instalacije. Strah da će biti potpuno razotkrivena sa nesagledivim negativnim posledicama po njihove ciljeve, a na sreću ovog regiona.

Tu leži i opasnost. Opasnost da se danas stane tamo gde je i Sablja zaustavljena. Da se sve završi samo procesuiranjem neposrednih izvršilaca. I to samo dela koji je uhapšen u Crnoj Gori. To je moguće ako oni koji danas vladaju Crnom Gorom i Srbijom uđu u kompromis sa instalacijom i ostave je da deluje u mraku, verujući joj na reč da više ovakve stvari neće da pokušava. Ili ako se plaše da krenu direktno na nju. Čini mi se Milo Đukanović nema neki prostor za kompromis, jer mu taj prostor posle ovoga nije ni ostavljen. A da se ne plaši dokazao je za ovih 25 godina. A Vučić?

To zavisi od toga kako on vidi ovu šansu, a kako opasnost od nje. Po nastupu posle Sednice Biroa za koordinaciju službi bezbednosti Srbije, pre će biti – kao opasnost. Jer na jednoj strani je „jasno delovanje strane službe“. One koja je dobijala operativne podatke UKP-a. Nije je pomenuo, ali je pre nekoliko dana pušteno u medije o kojoj se službi radi. A kad su u pitanju događaji u Crnoj Gori i praćenje Mila Đukanovića u realnom vremenu nema nikakve službe već „elemenata inostranosti“. Ispada da je u prvom slučaju umešan neko sa diplomatskim imunitetom iz ambasade, dakle pripadnik strane službe, a u drugom neki stranci bez imuniteta koji su delovali iz nekih ličnih pobuda, a ne za neku službu. Po meni tu postoji bitna razlika. U prvom slučaju strani špijun može biti samo proteran, a domaći procesuiran. Ovo drugo je Vučić i najavio. U slučaju Crna Gora inostrani element bez imuniteta može biti i uhapšen i procesuiran. Danas nije jasno da li se to i dogodilo.

Srećom, pošto su sada drugačije okolnosti nego 2003. godine, teško da će moći da ostane samo na ovome što nam je do sada saopšteno. Uostalom samo sprečavanje zavere dokaz je ove tvrdnje.

Jer stabilnost ovog regiona danas je mnogo veći prioritet nego pre 13 godina.

Autor je novinar iz Beograda