Zauzdani i zaustavni sud

Ustavni sud je, oklevajući da odluči o inicijativi Udruženja sindikata penzionera iz 2014. godine za ocenu ustavnosti zakona koji je umanjio penzije, stekao naziv zaustavni sud a donošenjem rešenja o odbacivanju te inicijative i naziv zauzdani sud. Zašto?      

Zato što je odlučujući o toj inicijativi ispoljio „lojalnost Vladi a ne Ustavu“ – da citiram jednog od sudija koji je u predmetu sličnom ovom izdvojio glas, ne slažući se sa odlukom većine.

Akt o odbacivanju inicijative je nemeritorna odluka, pa ne preti zabranom podnošenja nove inicijative, jer takva odluka ne deluje kao presuđena stvar.

Nova inicijativa podneta je početkom februara ove godine. Ona se odnosi i na umanjenje penzija i na anuliranje propisa o usklađivanju visine penzija sa troškovima života. Pošto se Ustavni sud o toj inicijativi još nije oglasio, slutim da će i ovoga puta ispoljiti karakter zaustavnog, odnosno zauzdanog suda.

Konsultant Vlade za investicije (a i neisplaćeni deo penzija se koristi u tu svrhu) Milan Kovačević nedavno je izjavio da „penzioneri ne treba da budu u zabludi da će im se retroaktivno vratiti umanjene penzije“, kao da već zna da se Ustavni sud opet neće upustiti u meritornu ocenu ustavnosti propisa o umanjenju penzija i da će opet biti lojalan Vladi, a ne Ustavu.

Ako bi se Ustavni sud, kojim slučajem, iz okvira politike vratio u okvire Ustava, morao bi sporne propise staviti van snage, jer su doneti suprotno: članu 20. stav 2. Ustava – koji predviđa da se dostignuti nivo ljudskih prava (a tu spada i pravo na penzijsko osiguranje) ne može smanjivati; članu 58. stav 1. Ustava – koji jemči mirno uživanje imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (a tako su stečene i penzije); članu 194. stav 5. Ustava – koji određuje da nacionalni propisi ne smeju biti u suprotnosti sa Evropskom socijalnom poveljom (koju smo ratifikovali), a ona obavezuje države potpisnice da svoj sistem socijalnog osiguranja (tu spada i penzijsko osiguranje) održava i postepeno podiže na viši nivo.

Ukoliko Ustavni sud postupi kako bi trebalo, došlo bi do prestanka suspenzije propisa sistemskog Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, pa bi buđenje tih propisa iz anestezije uzurpirane iznose penzija pretvorilo u neizmireni dug sa kamatom iz neizmenjenih pravnosnažnih rešenja republičkog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje donetih u skladu sa tim zakonom.

Ako tako ne bude, ostaćemo u uverenju da je u vrhu pravnog poretka ove zemlje zauzdani Ustavni sud a ne Ustav. 

Autor je penzioner