Impičvajzment

Nacionalno-patriotska škola (po starom običaju) očekuje da iz tih pičvajza ispadne nešto dobro „za nas“, dočim jevropska škola u Trampu vidi glavnog jahača apokalipse.

A šta ja mislim? Pre svega ne sumnjam da će Tramp dati sve od sebe da pokarabasi sve što pokarabasiti bude mogao, a još manje osporavam zamašan potencijal njegove destruktivnosti, ama držim da će u tom poslu nailaziti na snažan unutaramerički otpor. Štaviše, juče je procurelo da je na otpor već naišao. Dunulo bilo Trampu da se povodom njegove inauguracije u Vašingtonu upriliči vojna parada – na podobije one u konkurentskoj Moskvi – ali su ga pentagonski đenerali glatko odbili. Ne mere i tačka. I – šta? Nikom ništa! Inauguracija održana bez prisustva vojske.

Ričard Nikson doduše nije lupetao kao Tramp (bar ne u javnosti), a tvitera u ono vreme (srećom) nije bilo, ali je – baš kao i Tramp – voleo da zaobilazi procedure i da nameće svoju volju. Ipak je karijeru – uprkos tome što je u političkom smislu bio mnogo potkovaniji i jebeniji igrač od Trampa – završio tako što su mu se dogodila dva novinara i takozvani impičment, nakon kojeg je morao podviti repić i otići u ropotarnicu istorije.

To je moguće zato što u Americi ustav nije ono što su u balkanskim kućnim bibliotekama sabrana dela Dostojevskog – ukras na policama za knjige – nego gotovo opipljiva sila kojoj se svi moraju pokoravati.

Tek sada dolazimo do prave teme naše današnje kolumne. Izgleda da se i Veljo Ilić opsetio Niksonovog impičmenta, pa je pokrenuo njegovu srpsku varijantu – impičvajzment. V čjom byilo djelo? Eh, v čjom? Neki anonimni dobri ljudi su u Veljino poštansko sanduče – najverovatnije pod okriljem noći – uturili fotografiju na kojoj su uslikani jedan od blaženopočivših voždova zemunskog klana i aktuelni popečitelj narodnog zdravlja, Lončar, a Veljo je – istinoljubiv i pravdoljubiv kakvim ga je Bog sazdao – pohitao da saznanja podeli sa srpskim narodom i senatom, pa ako eventualno dođe do popečiteljeve ostavke (a možda i pada vlade), dobro jeste, a ako ne – Veljo je izvršio svoju građansku dužnost, a mi neka posle vidimo šta ćemo i kako ćemo.

Ostavimo li po strani to što Lončareve veze sa „zemuncima“ nisu nikakva tajna – pisalo se i piše se o tome već godinama – držim da od Veljinog impičvajzmenta neće biti ništa – kao što ništa nije bilo ni od njegovog direktorskog mesta u koridorima – što, opet, ne znači da – ukoliko Jeremić osvoji vlast – Veljo neće dobiti mesto direktora JP Džaba krečenje.