„Na početku bih hteo da se izvinim novinarima zbog mejla u kojem se pozivaju na puštanje u rad septičke jame, što je rogobatan i grub način da ih pozovemo na završetak radova na sanaciji kanalizacione mreže.
Verujem da je sve ovo ipak dobro, jer smo uspeli da skrenemo pažnju široke javnosti na stanje školskih objekata u našim selima“, rekao je šef Odeljenja za društvene delatnosti i lokalni ekonomski razvoj Leskovca Bojan Tojaga, prilikom nedavnog „puštanja u rad“ septičke jame u Osnovnoj školi „Slavko Zlatanović“ u selu Miroševcu, koje je izazvalo značajnu pozornost socijalnih mreža.
Tojaga je tom prilikom podsetio da je „stanje u pojedinim seoskim školama katastrofalno“, te da od ukupno 89 škola na području grada Leskovca čak devet ima poljske klozete. Uspeo je, dakako, i da obeća da će aktuelna lokalna vlast u naredne tri godine „u svim tim školama izgraditi moderne toalete“. Ljutnuo se, doduše, na retka novinarska pitanja koja su „otkrila“ da u ovoj školi zapravo nije bilo nikakve sanacije kanalizacione mreže, a i da sama septička jama nije nova, već stara, samo sveže izbetonirana.
„Septičko-jamski“ gaf poslužio je leskovačkoj opoziciji, pre svega Demokratskoj i Novoj stranci, da podseti da su besmislena „otvaranja“ i „puštanja u rad“ svega i svačega parodični manir vladanja naprednjačke vlasti. Umesto otvaranja novih radnih mesta, muzeja, pozorišta… leskovačka vlast, uz fanfare i televizijske kamere, otvara septičku jamu u seoskoj školi, toalet na Svetoilijskom groblju ili lokalni butik jednog turskog investitora. Cilj ovakvog „vređanja zdravog razuma“ je, zapravo, skretanje pažnje javnosti sa činjenice da u Leskovcu nema obećanih stranih investicija i novih radnih mesta, da Leskovčani sve masovnije beže u inostranstvo, da je po najnovijem izveštaju DRI jedna trećina ionako „tankog“ gradskog budžeta, odnosno cela milijarda dinara, nenamenski potrošena…, kažu.
Doista, mnogo je lakše svečano otvoriti septičku jamu u Leskovcu, ulični semafor u Kraljevu, pešački prelaz na Voždovcu, čajnu kuhinju u Domu zdravlja u Ražnju ili školsku ogradu u Kovinu, i to promovisati u provladinim medijima kao veliku brigu o javnom interesu i građanima, nego voditi odgovornu politiku koja nudi ozbiljna rešenja za siromaštvo, nezaposlenost, sistemsku korupciju, jačanje autoritarnog sistema vladanja, slabljenje pravne države i institucija, partokratiju, gušenje slobode medija… Ma koliko da takav politički marketing vlasti – a zapravo jeftino samoreklamerstvo, može da donese izvesne političke poene kod građana, čitava stvar će posle izvesnog vremena neizostavno početi da vonja. Zar već nije?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
