Vest dana juče je bila da su predstavnici Samostalnog sindikata zaposlenih u kragujevačkom Fijatu i poslovodstvo te kompanije potpisali kompromisni sporazum u kome su i jedna i druga strana napravili neke ustupke, ali su omogućili da se posle 16-dnevne obustave rad u pogonima nastavi.
Ipak, na brojna pitanja koja se postavljaju već nedeljama, još nema odgovora.
Ne zna se pouzdano koliko su zadovoljni radnici u čije je ime sindikat sklopio sporazum sa poslovodstvom. Da li su dobili ništa, kako tvrde neki od sindikata koji nisu pokrenuli štrajk u junu, ili je postignut maksimalno mogući dogovor sa upravom kompanije? Da li je sindikat neovlašćeno potpisao deo sporazuma u kome se traži da u naredne tri godine ne bude štrajka? Koliko se taj uslov odnosi i na ostale sindikate koji rade u kragujevačkom Fijatu, jer je u štrajku učestvovao i pregovarao samo Samostalni? Da li postoji osnov za takvu stavku u sporazumu, kada je štrajk jedno od osnovnih radničkih prava zagarantovano domaćim propisima. Može li na osnovu sporazuma jednog sindikata i poslovodstva da se ukine državna regulativa? Da li ima „tajnih tačaka“, jer su i pregovori vođeni iza zatvorenih vrata?
Pitanja koja se postavljaju ne aboliraju ni Vladu Srbije, koja je ovoga puta bila posrednik, iako je mogla da bude i pregovarač, s obzirom na to da je manjinski vlasnik kragujevačkog Fijata? Zašto je premijerka tražila od radnika da prekinu obustavu rada, kada je to njihovo zakonsko sredstvo borbe za prava? Zašto je kreiran medijski pritisak kojim se pretilo da Fijat možda i ode iz Kragujevca, pa šta će onda biti sa 2.500 radnika plus zaposleni kod dobavljača? Zašto Fijat u Srbiji nije ispoštovao nalog inspekcije rada da u roku od pet dana od početka štrajka započnu pregovore, kada je to, takođe, regulisano državnim propisima? Zašto se zakoni ne odnose na italijanskog investitora, čemu treba dodati i sve ostale povlastice koje je ta kompanija dobila da bi počela proizvodnju u našoj zemlji, a na koju malo koji drugi biznis može da računa, uključujući i sve poreske i carinske olakšice?
Ali, uz sva pitanja koja više ukazuju na servilnost domaćih vlasti prema stranim kompanijama nego što se zaista očekuje smislen odgovor, štrajk zaposlenih u kragujevačkim pogonima otvorio je i jedan novi proces. Prvi put nakon više decenija, pobunili su se radnici firme koja radi, izvozi, uredno isplaćuje zarade. Poručili su, prvi put, više srpskim političarima nego svojim poslodavcima, da ne pristaju da budu jeftina radna snaga. Ili, bar ne toliko jeftina koliko se nudi strancima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
