Ideja nagrađena sa 50.000 evra bespovratnih sredstava

                       P { margin-bottom: 0.21cm; }Od ideje do realizacije, odnosno pokretanja sajta, ovom mladom čoveku (35 godina), koji je završio Poljoprivredni fakultet, bilo je potrebno dve godine. Kaže da mu je najveći problem predstavljao početni kapital, s obzirom na to da nije imao nekretnine koje bi mogao da ponudi kao zalogu za dobijanje kredita. Zato je odlučio da se prijavi na takmičenje. I trud se isplatio.

– Ideja takmičenja bila je da se pronađu firme kojima nije cilj samo puko ostvarivanje profita, već i da svojim delovanjem donesu izvesne promene u društvu, a u konkurenciji su bili preduzetnici iz celog sveta. Inače, sredstva od nagrade su bespovratna, čime ova razvojna agencija pokazuje koliko veruje u vašu biznis ideju i održivost posla. Jedini uslov bio je da prijavljena firma ima nekog partnera iz Austrije. Ja sam svog našao na krajnje nekonvencionalan način. Kada sam započinjao posao znao sam da imam dobru ideju, ali želeo sam da svoje znanje unapredim i da ništa ne prepustim slučaju. Odlučio sam da proširim znanje o start-ap industriji. Saznao sam da jedna austrijska akademija traži start-ap firme iz Srbije kojima bi pomagala da započnu posao. Predstavio sam im svoju ideju i dobio poziv za kurs, koji je trajao od aprila do oktobra, po nekoliko dana mesečno. Radio sam sa mentorima koji imaju iskustva u ovoj oblasti, ali i sa investitorima koji su mi pomogli da uobličim svoju biznis ideju i da napravim realan biznis plan. Moram da kažem da se akademija plaća 1.200 evra, ali meni se edukacija višestruko isplatila s obzirom na to da sam u Austriji upoznao investitora koji je u moj posao bio spreman da uloži 20.000 evra – priča za Danas Nikica.

Objašnjavajući šta ga je inspirisalo da pokrene sajt preko koga proizvođači organske hrane mogu neposredno da komuniciraju sa potencijalnim kupcima i da im ponude svoje proizvode, naš sagovornik kaže da je na tu zamisao došao posmatrajući kako se menjaju decenijske potrošačke navike Beograđana, čemu je u velikoj meri doprineo ulazak velikih trgovinskih lanaca i zatvaranje tržišta za domaće, male i srednje proizvođače, čija je jedina alternativa – pijaca.

– Moja namera je bila da se stvori svojevrsna sinergija između savremene mobilne tehnologije i autentične, zdrave hrana, odnosno da se u tom lancu proizvodnje i prodaje hrane smanji broj posrednika. To praktično znači da mali proizvođači organske hrane, posredstvom sajta, direktno nude svoje proizvode potencijalnim kupcima. U ovom trenutku na sajtu se nalazi više od 15 proizvođača organske hrane, koji imaju sertifikate za tu vrstu proizvodnje. Velika prednost za potrošače je to što ne moraju da brinu kako će doći do hrane. Sve što naruče jednostavnim klikom na sajtu i ubace u korpu, stiže im na kućnu adresu – ističe naš sagovornik.

Inače, na sajtu zelenoo.com proizvođači organske hrane otvaraju svoje profile sa trenutnom ponudom proizvoda, a da bi njihov profil bio vidljiv za potrošače na internetu, pre toga ih obiđe tim stručnjaka koji je pokrenuo ceo ovaj projekat. Prilikom posete poljoprivrednog gazdinstva ili radionice, u razgovoru sa vlasnicima, proverava se da li je reč o proizvođačima, ili se, možda, radi o nakupcima i trgovcima. Nikica objašnjava da proizvođači postaju „vidljivi“ za kupce i mogu da startuju sa onlajn prodajom tek kad ispune kriterijume za korektnu i kredibilnu saradnju sa timom ljudi angažovanih na ovom sajtu. „Sve namirnice koje se nalaze na našem sajtu fotografišemo u našem studiju, tako da su slike autentične, a ne skinute sa interneta. Proizvođači koji otvore profil koriste sajt besplatno, odnosno ne plaćaju nikakvu članarinu, ili pretplatu za korišćenje ovog servisa, a cene proizvoda su iste, ili čak niže, od onih u supermarketima koji imaju organsku hranu u ponudi“, tvrdi Marinković i naglašava su proizvodi sveži jer se u roku od jednog dana, bukvalno sa njive, isporučuju potrošačima.

Dejan Vujović, iz Kleka kod Zrenjanina, inače ekonomista po struci koji se organskom proizvodnjom bavi od 2014. godine, kaže za Danas da je veoma zadovoljan uslugom koju sajt zelenoo.com nudi. Dodaje da robu plasira i „na kućnom pragu“, tu vrstu kupovine stimulišem dajući popust, i uglavnom pokriva tržište Zrenjanina. Proizvodnju organskog povrća zasnovao je na tri njive, odnosno na oko 50 ari i, kako kaže, trudi se da mu plastenici budu zeleni cele godine. Tu se, osim rukole, raštana, davno zaboravljenog motovilca, koji se smatra kraljem zelenih salata, mogu naći i tzv. šoder pasulj, ali i stare sorte paradajza. Objašnjavajući postupak pripreme zemljišta za ovu vrstu proizvodnje Dejan ukazuje na to da je za jednogodišnje povrtarske kulture zakonom propisano da konverzija zemljišta traje dve godine, ali je predviđena i mogućnost skraćenja tog perioda ukoliko se uslovi, a jedan od njih je da zemljište nije tretirano nedozvoljenim pesticidima, ranije ispune. Ističe da pesticide gotovo da i ne koristi, već isključivo koprivu i gavez i, eventualno, dozvoljeni medicinski enzim.

– Kad je reč o podsticajnim sredstvima za organsku proizvodnju ona su veoma simbolična, što je u skladu sa ekonomskom snagom naše države ali, s druge strane, veoma sam zahvalan stručnjacima Nacionalne referentne laboratorije koji su mi pomogli da se lakše snađem u ovom poslu. Meni je jasno da živimo u veoma teškom vremenu i trudim se da se tome prilagodim i da na svakom koraku napravim neku uštedu – dodaje sagovornik Danasa.

Na pitanje da li razmišlja o izvozu on kaže da je to u ovom trenutku nerealna opcija zato što postoji ogroman nesklad između ponude i tražnje organskih proizvoda.

Za razliku od Dejana, Mirko Vlček, iz sela Pivnice, kod Bačke Palanke, koji pod organskim proizvodima (od gotovo svih vrsta povrća, preko žitarica – heljda, spelta, raž, pšenica, kukuruz… do čak 11 vrsta pasulja) ima 14 hektara plodnih vojvođanskih oranica, tek se priprema da iskoristi prednosti prodaje preko portala zelenoo.com. Kaže da su njegova ciljna grupa bračni parovi sa malom decom koji čine 90 odsto njegovih kupaca. Naš sagovornik je uveren da organska proizvodnja ima perspektivu zato što „doprinosi iskorišćenosti prirodnih resursa i zaštiti životne sredine“, a kao jedan od problema sa kojima se proizvođači ove hrane koja zahteva mnogo veća ulaganja, suočavaju navodi nedostatak finansijskih sredstava, pošto od države ne dobijaju adekvatnu podršku na koju njegove kolege u razvijenim zemljama i te kako mogu da računaju.

glosa

– Meni se edukacija višestruko isplatila s obzirom na to da sam u Austriji upoznao investitora koji je u moj posao bio spreman da uloži 20.000 evra – kaže idejni tvorac sajta Nikica Marinković

Etika na ispitu

– Etika je veoma važan moment u organskoj proizvodnji. To, ilustracije radi, znači da ne može kilogram spanaća da se prodaje po ceni od 600 dinara jer, to nije realno. Ja sam spanać prodavao po 300 dinara i to se isplatilo. Proizvodnja u plastenicima odvija se cele godine, a moj cilj je da špic bude od novembra do marta. Osim toga, princip kojeg se pridržavam je da ni jedna biljka ne sme da se bere posle 9 sati ujutro, niti može da čeka na isporuku duže od šest sati – kaže za Danas Dejan Vujović, iz Kleka kod Zrenjanina čija je želja da postane bioekološki ekonomista i da unapredim biodinamičku proizvodnju baziranu na kvalitetu semena.

Izvozni potencijal

– Kompletnu proizvodnju plasiram na domaćem tržištu, ali ne isključujem ni mogućnost izvoza. Nedavno su nas kontaktirali partneri iz Italije koje zanima povrće, a u pregovorima smo i sa špancima koji su pre svega zainteresovani za uvoz kokošjih jaja. Transportni troškovi su sigurno jedna od prepreka na tom putu, ali ja se nadam da ćemo uspeti da postignemo dogovor koji će biti u obostranom interesu – komentariše za Danas Mirko Vlček, proizvođač iz sela Pivnice, kod Bačke Palanke.