Progresivna devalvacija najizvesniji scenario za juan

p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

  Prošle godine je iz stranih deviznih rezervi povučeno 513 milijardi dolara, bez zaustavljanja tržišnog pritiska na juan koji je izgubio gotovo pet odsto vrednosti u odnosu na američki dolar. Ovo je značajan pad vrednosti valute koja je fluktuirala između uzanih markera. Poređenja radi, evro koji se slobodno kreće na tržištu, izgubio je prošle godine gotovo šest odsto vrednosti u odnosu na dolar. Tri su moguća scenarija za kineski juan u 2016. godini: progresivna devalvacija kojom će rukovoditi Centralna banka Kine, zatim nastavak odbrane valute na tržištima i najzad – novi Plaza sporazum.

Najizvesniji scenario je progresivna devalvacija. To neće ugroziti proces internacionalizacije juana, naprotiv, jer može da omogući kurs koji je više u skladu sa osnovnim kineskim ekonomskim pokazateljima. Uzastopne devalvacije zabeležene prošlog avgusta poslale su važan signal tržištu, koje ovoga puta neće biti iznenađeno, ako Kina ponovi ovakav potez. Ako ovo uspe, Centralna banka Kine mora da otvori komunikacijske kanale sa tržištem usvajanjem metoda koje koriste centralne banke u razvijenim zemljama. Treba, međutim, podsetiti da je Kina u procesu učenja kapitalizma pa stoga ova revolucija neće proći bez problema u ranoj fazi, ali je svakako neophodan korak kako bi investitori mogli bolje da razumeju kinesku monetarnu politiku i optimalni devizni kurs. Devizni kursevi će, nesumnjivo, biti ključna tema sastanka G20, koji se 26. i 27. februara održava u Šangaju i mogao bi da predstavlja važan korak u devalvaciji juana. Ovaj skup bi mogao da bude idealna prilika da se Kini obezbedi neophodna ekspertiza i potencijalno odrešene ruke za devalvaciju, kao što je to bio slučaj ranije u Japanu. Kratkoročno, glavna mana ovog scenarija je što bi mogao da uveća monetarni nered, ali uticaj na tržišta će ostati ograničen i neće biti nimalo sličan električnom šoku koji je prouzrokovala Nacionalna banka Švajcarske napuštanjem limita EUR-CHF. Ukoliko juan ne bi devalvirao, Narodna banka Kine bi mogla da bude primorana da nastavi da brani kurs na tržištu, što bi bilo kontraproduktivno, s obzirom na to da intervencije na deviznom tržištu podrazumevaju previsoke troškove, imajući u vidu njihovu neefikasnost u stabilizaciji valute. Kina ne može da pobedi tržište. Trenutnim tempom (oko 100 milijardi dolara mesečno) do kraja juna devizne rezerve bi mogle da dostignu minimalan prag od 2.800 milijardi dolara koji preporučuje MMF. Kina ne sme da dozvoli da njene rezerve padnu ispod te granice, jer one pružaju stvarnu fleksibilnost Narodnoj banci Kine da interveniše u slučaju eksterne krize. Ukoliko bi se to dogodilo, Kina bi pre ili kasnije bila primorana da se „preda“ i da pusti da tržišni mehanizmi određuju kurs juana. U tom slučaju bi kredibilitet Narodne banke Kine bio trajno poljuljan. Kina je stoga svesna da je takav ishod nezamisliv, što izgleda daje još veću veru u scenario progresivne devalvacije juana.

Novi Plaza sporazum, inače scenario snova za ekonomiste, najmanje je verovatan u srednjem roku, imajući u vidu nedostatak koordinacije između monetarnih politika razvijenih zemalja i zemalja u razvoju. Polazeći od pretpostavke da je nestabilnost kursa prevelika i da devalvacije valuta, koje nisu dogovorene na globalnom nivou, imaju recesione efekte na ekonomsku aktivnost, novi Plaza sporazum bi mogao da bude potpisan pod pokroviteljstvom G20. Cilj ovog sporazuma bio bi suprotstavljanje velikim problemima svetske ekonomije: velika nestabilnost deviznog tržišta, precenjenost juana i snaga američkog dolara koja povećava rizik od recesije usled eksplozije dugova kod tržišnih igrača u SAD, počev od 2008. godine. Sledeći primer sporazuma iz 1985. godine, države potpisnice bi mogle da prihvate intervenciju na deviznom tržištu kojom bi se ostvarila devalvacija kursa dolara i juana. Isto tako bi se mogli postići sporazumi između Feda i centralnih banaka zemalja u razvoju, kao što je to bio slučaj 2008. godine, kao i između glavnih centralnih banaka razvijenih zemalja, kako bi se ublažile tenzije na finansijskom tržištu. Međutim, da bi ovaj scenario bio moguć, zemlje učesnice moraju da priznaju da im se interesi razlikuju i da prihvate potrebu da se deluje na usaglašen način, što još uvek nije slučaj.

Pad juana je usko povezan sa odlivom kapitala, što je teško precizno izmeriti s obzirom na prilično nerazumljiv jezik kineske statistike. Naše slabe procene navode na zaključak da je od 2010. godine iz kineske ekonomije „iscurelo“ gotovo 650 miliona dolara kapitala, pri čemu je taj gubitak bio zasnovan na promenama u trgovinskom bilansu pod „neto greškama i propustima“. Ukupni iznos je sigurno mnogo veći, ali procena potvrđuje suprotno od onoga što se obično priznavalo, Kina je od neto uvoznika postala neto izvoznik kapitala. Bez obzira na plan oporavka od 4.000 milijarde juana, koji je predstavljen krajem 2008. godine, Kina nije uspela da dovoljno ojača svoju privredu. I još nešto. Ma koji scenario da je poželjan za Centralnu banku Kine, kada je reč o stabilizaciji kursa juana, odliv kapitala mora da se ograniči. Ne bi, međutim, bila dobra ideja da se uvedu kontrole kapitala na koje je aludirano, jer to može da pošalje negativnu poruku stranim investitorima u najgorem mogućem trenutku. Pored toga, ranije iskustvo pokazuje da „rupe“ uvek mogu biti pronađene u ovakvim merama kako bi se prebacio kapital iz zemlje kroz indirektna sredstva, preko Hongkonga recimo u slučaju Kine. Za pravu efikasnost potrebna je stroga kontrola, što opet može da rezultira potpunim gušenjem ekonomije. To u ovom slučaju nema nikakvog smisla. Kina neće imati drugi izbor u narednim godinama sem da ponudi garancije liberalizacije domaćeg tržišta kapitala strancima i da ojača finansijske regulative, koje su i dalje veoma neadekvatne. Ovaj dug proces ne isključuje nove značajne ispravke na kineskoj berzi, ili čak poslovne bankrote, koji će rezultirati smanjenjem moralnog rizika. Ipak, ono što je izvesno jeste procena da bi stabilna razmena juna, posle devalvacije, mogla da razuveri igrače na tržištu.

Autor je ekonomista Sakso banke