Bez subvencija nema punih obora

Da se u ovom poslu može opstati, doduše uz dosta truda i entuzijazma, primer je Dragomir Davidov iz Melenaca kod Zrenjanina, koji spada u red većih individualnih proizvođača svinja u Banatu, a ono što ga izdvaja iz grupe mnogih koji se ovim poslom bave jeste činjenica da je poznati Čutura u svinjarstvu – konstanta. Uzgojem svinja bavi se punih 50 godina, njega poznaje čitava Srbija, a brojne nazimice i neraste poklanjao je od Kragujevca, Boljevca do Topole. Nema mesta u Srbiji gde prase, ili svinja, ovog proizvođača nisu stigli, jer kupci žele da znaju od koga kupuju. Uvozi najkvalitetnije sorte svinja iz Nemačke i Mađarske i formira proverena grla. Na njegovoj farmi, čija nam je vrata otvorio, trenutno se nalazi 60 svinja. Zastupljene su četiri rase: „durok“, „jorkšir“, „landras“ i „pijetren“, kao i njihovi melezi. Krmače, nerasti, nazimci, svako ima svoj obor u nizu urednih objekata koji se nalaze u dvorištu porodične kuće Davidovih u Melencima. U neposrednoj blizini su i silosi sa oko 2.000 tona kukuruza u klipu, što prema rečima domaćina predstavlja neophodnu rezervu. Imajući sve to u vidu moglo bi se zaključiti da je ovaj uzgajivač pronašao pravi recept za uspeh u ovom poslu.

– Od trenutka kad sam, početkom sedamdesetih godina, odlučio da se bavim uzgojem svinja, ja isključivo slušam nauku. I rezultat nije izostao. Osim toga, trudio sam se da iskoristim svaku priliku da obiđem farme u Nemačkoj i Austriji i da sa farmerima razmenjujem iskustva. Prvu opremu za tečni tov uvezao sam, još pre 40 godina, iz Austrije. Važan je i pravi izbor rase, ja biram najbolje, a svinje hranim najkvalitetnijom hranom koju sami proizvodimo u mešaoni i silosu. Zastupljen je kukuruz i ječam, naročito u završnom tovu ječam daje mesnatost. Stočnu hranu proizvodimo na zakupljenim njivama – objašnjava Davidov i dodaje da osim njega i sina na farmi rade još dvoje radnika.

Ipak, da situacija nije tako idealna na to, između ostalog, ukazuju oscilacije na tržištu svinjskog mesa. Ovaj iskusni farmer kaže da ih je bilo i da će ih uvek biti, naročito na domaćem tržištu koje je uzdrmano uvozom mesa, nedovoljnom kontrolom i izostankom subvencija.

A svojevremeno su sa farme Davidov svinje otkupljivali kupci iz Kranja. I to je trajalo sedam godina. Sada su to samo domaći klaničari. Tako je, recimo, prošle nedelje jedan turnus otišao na Mrkšićeve salaše. Na spisku onoga što bi promenio farmer Dragomir Davidov kaže da je najpre dodela državnog poljoprivrednog zemljišta stočarima, za koje je ostao uskraćen. „Nudili su mi zemlju u drugom ataru, što je stvarno sramota za zrenjaninsku komisiju, koja je posle preostalu zemlju u Melencima izdali drugima. Sve kako ne treba. Smatram da je neophodno da se svinjarstvo podstiče subvencijama, jedino tako će se napuniti obori“, poručuje ovaj iskusni farmer.

Prema oceni Branislava Gulana, člana Odbora za selo Sanu, uzroke krize u kojoj se, već godinama unazad, nalazi stočarstvo u Srbiji treba tražiti u narušenim paritetima cena i gubitku tržišta. „Intenzivan pad se meri procentom od dva do tri odsto na godišnjem nivou. Sve je to posledica pogrešne politike, zaboravlja se da je obrt kapitala u stočarstvu najsporiji. Osim toga, najveća su ulaganja i najduži je period za obnovu, tako da se poljoprivrednici suočavaju sa sistemskom nesigurnošću“, navodi Gulan.

Potcenjeni tovljenici

– Srbiji je potrebno od tri do pet miliona tovljenika, a sad ih ima samo 1,5 miliona. Svima je jasno da se stočarstvo muči, pre svega zato što nema subvencija, nema pravog odgovora države, a mnogi od nas uskraćeni su i za pravo na korišćenje pašnjaka. Da ne govorimo o velikim oscilacijama cena na tržištu. O tome najbolje svedoči podatak da je cena tovljenika pala na 100 dinara po kilogramu. U takvom okruženju svinjarstvo nema perspektivu – objašnjava za Danas Dragomir Davidov.

Poražavajuća statistika

Srbija spada u red zemalja sa najmanjom potrošnjom mesa, pokazuje statistika. Najviše se konzumira svinjsko meso, dok je živinsko na drugom mestu. U proseku se pojede oko 43 kilograma svežeg mesa po stanovniku, a ako se godišnja potrošnja preračuna u dnevnu, dolazimo do poražavajućeg podatka od samo 120 grama mesa po stanovniku.