Do kada će ovaj cirkus da traje

Pisma su retko anonimna i najčešće su radnička, dok stručnih komentara o radu Centra i o ovoj rubrici – pa bilo ih je dva-tri za tri godine koliko naš sajt funkcioniše i za gotovo 100 nedelja koliko se ova rubrika pojavljuje u Danasu. (U to ne ubrajam anonimne i neanonimne telefonske pozive i psovke na društvenim mrežama). Pisma u kojima se radnici žale na povredu radnih prava prosleđivali smo pravnicima onih sindikata koji imaju takvu službu. Neretko, međutim, sindikalni pravnici nisu reagovali iz raznih razloga, počev od toga da radnik nije član dotičnog sindikata, do hladnopravničkog odbijanja zasnovanosti žalbe. Iluzija je da će radnici poznavati do tančina prava iz radnih odnosa. Uostalom, da je tako ne bi bili radnici, nego pravnici. Iz prošlogodišnjeg istraživanja prekarizacije rada i radnika može se zaključiti da četvrtina zaposlenih novinara izjavljuje da radna prava poznaje malo, ili nimalo, dok je taj broj kod fizičkih radnika (bez škole i bez kvalifikacije) duplo veći. Samo je trećina novinara i tek 13 odsto fizikalaca izjavilo da dobro poznaje prava iz radnog odnosa. Događalo se da radnici reaguju na naše prenošenje tekstova iz medija koji se odnose na probleme radnika i sindikata, pripisujući te tekstove Centru za razvoj sindikalizma, a mi ih prenosimo iz drugih medija uvek navodeći izvor. Takav je i slučaj Gorana V. čije pismo, uz minimalne stilske intervencije, prenosimo.

Pozdrav,

Tumarajući po internetu, u nadi da ću naći konkretne informacije o tome šta se dešava sa PDM (Petar Drapšin – Mladenovac), naleteo sam na vaš članak tj. članak koji je objavljen na vašem sajtu iz 2015! Evo, danas je 12. 2. 2016. godine i iz tog teksta je tačno samo da su radnici dobili socijalni program, a firma, niti je u stečaju, niti je privatizovana, pa se zakon krši u svakom pogledu!!! Ja sam bivši radnik PDM, koji je u toj firmi radio od 17. 7. 2003. do 12. 8. 2015. Posle raznoraznih problema, jer sam tužio firmu za neisplaćene zarade, nekako sam dobio taj famozni socijalni program, ali ostali su mi dužni 530.000 dinara koje, izgleda, opet moram da tražim sudskim putem jer se ćuti i niko se iz firme ne javlja povodom toga, a potpisan je sporazum u kome jasno piše da se sva dugovanja prema radniku isplaćuju po prestanku radnog odnosa! Ja to neću oprostiti a najviše me je zabolelo to jer ste napisali nešto što nije istina. A istina je da sindikata u toj firmi nema već 6-7 godina. Ili su, možda, radili za rukovodstvo, jer da ih je bilo ne bi došlo do gore navedenih problema. Stečaja i privatizacije, po svemu sudeći, neće biti jer je direktorima dozvoljeno da rade šta hoće. Firma i dalje radi, naravno ne plaćajući i dalje struju, vodu, gas… i vraćajući na posao radnike koji su uzeli socijalne programe a i sami direktori su uzeli isti, što mislim da nije po zakonu. Pitam se o kakvom vi SINDIKALIZMU govorite. Zar je to sindikalizam da ja moram svoju platu da potražujem preko suda!? Naravno, sve ovo ne govorim iz neke ljubomore prema radnicima koji su vraćeni, bar imaju neki posao koji ja nemam jer sam, eto, tužio firmu. Pitam se samo do kada će ovaj cirkus da traje? Ima li nekog konkretnog rešenja jer stvarno mi je svega dosta. Dok ne pripremim novu tužbu. Hvala?! – Goran V. (Vlaška-Mladenovac).

Šta odgovoriti Goranu V. na ovo pitanje i da li, uopšte, neko zna taj odgovor? Da li znamo od koga treba da očekujemo odgovor? Goran V. se uzda u sud i ne može se reći da nije u pravu. Morao bi sud da pruži odgovore i njemu i mnogima koji su u sličnoj, ili još goroj, situaciji. Međutim, kao što veliki broj radnika ne poznaje svoja prava, tako ne poznaje i puteve za rešavanje radnih sporova. Na primer, radnici veoma malo koriste besplatnu mogućnost rešavanja radnih sporova kod Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova. Kako nedavno javlja Tanjug, pozivajući se na statističke podatke, u Srbiji je u ovom trenutku u toku oko 40.000 radnih sporova pred (redovnim) sudovima, dok se pomenutoj Agenciji od njenog osnivanja (pre 10 godina) ukupno obratilo 13.500 radnika i poslodavaca. A kod Agencije niti treba advokat, niti pare, niti takse…

Tome treba dodati da UGS Nezavisnost već godinama pokušava da „progura“ inicijativu o osnivanju specijalizovanih sudova rada, koji bi doneli velike koristi, kako se kaže u jednom letku pomenutog sindikata. Naime, organizovanjem specijalizovanih sudova rada rasterećuju sudovi opšte nadležnosti, privredni sud, upravni sud, zatim se stvaraju uslovi za jednostavnije, jeftinije i brže rešavanje radnih sporova, dok se odluke donose u tripartitnom sastavu a profesionalne sudije – predsednici veća se specijalizuju za radne odnose… A na ključno pitanje našeg Gorana: „Do kada će ovaj cirkus da traje“, ja ne znam odgovor. Znam samo da su za cirkusijadu odgovorni i oni koji cirkus prave i oni koji cirkusijadu gledaju, ali bogme i oni koji su (pasivne) žrtve cirkusijade. Naravno, nije odgovornost podjednako raspodeljena, i sigurno najveću odgovornost imaju autori cirkusa, ali i svi oni koji bi mogli barem nešto malo da promene. A oni ćute i trpe. Evo uskoro će i Cveti, pa će svako imati šansu da se složi sa cirkusantima, ili da im se, koliko-toliko, usprotivi!