Grčka se, još jednom, našla na rubu inflacije. Imajući u vidu činjenicu da je državna kasa „pod pritiskom“, stiče se utisak da Grčka neće moći da plati narastajuće rate za kredit koje stižu na naplatu u narednih nekoliko meseci. Dakle, iako je druga runda spornih i dugotrajnih diskusija sa kreditorima u toku i moguće je da će biti pronađeno novo kratkotrajno rešenje, odugovlačenje nije jedina opcija za pregovarače i predstavlja pogrešan pristup.
P { margin-bottom: 0.21cm; }Kada se suoči sa ozbiljnim problemima u vezi sa plaćanjem, država ima na raspolaganju pet osnovnih manevarskih poteza. Najpre, može da povuče sredstva iz monetarnih rezervi i da se osloni na bogatstvo gomilano u „boljim danima“, ili da se zaduži na međunarodnoj sceni i da tako izmiri najpreče obaveze. Treće, može istovremeno ili postepeno, da sprovede mere štednje, poput nametanja većeg poreza ili smanjenja potrošnje. Četvrto, prezadužena država može da primeni neku od proverenih strategija za podsticanje ekonomskog rasta, čime se obezbeđuju dodatni prihodi za delimično finansiranje. Na kraju, ako ništa od navedenog ne bude delotvorno, može da pribegne petoj opciji, odnosno da omogući „tržišnim silama“ da se prilagode okolnostima, što između ostalog podrazumeva i velike promene cena, uključujući kurs valute, ili da proglasi bankrot.
Većina ekonomista smatra da je kombinovanje više mehanizama u manevarskom prostoru, poput unutrašnjih reformi i mudrog korišćenje tržišnih principa, idealna opcija. Ali, ono što izgleda dobro u teoriji teško je sprovesti u praksi. Bez sumnje, političari će nastaviti da se više oslanjaju na državna sredstva prilikom finansiranja, iako se time povećava rizik od haotičnih tržišnih promena, umesto da primene teške strukturne i fiskalne reforme. U svakom slučaju, ukoliko je država već ophrvana dugovima, moguće je da će se ispostaviti da nikakvo realno prilagođavanje i finansiranje neće biti dovoljno, i da će se suočiti s fenomenom koji ekonomisti nazivaju „prokletstvo dugovanja“. U takvim okolnostima, oslanjanje na mere štednje sprečava ekonomski rast, dok, s druge strane, podsticajne mere ne bi mogle dovoljno brzo da deluju. Ukratko, grčka priča je sledeća: izbegavajući da preduzme odlučnu akciju i izbori se sa dugovanjima, ta država i njeni kreditori doprineli su situaciji koja je razočaravajuća za sve. Naime, evropski partneri Grčke nemaju ništa „opipljivo“ da ponude kako bi se vratile milijarde evra koje je Atina pozajmila. Mada su Međunarodni monetarni fond i Evropska centralna banka ugrozili svoju reputaciju, najveći gubitnici su građani Grčke, koji su prošli kroz jedan od najtežih programa mera štednje u istoriji, ali i dalje ne vide svetlo na kraju tunela. Naime, odnos duga prema bruto domaćem proizvodu sada je znatno veći nego kada su počele da se primenjuju drakonske mere, dok su stopa nezaposlenosti među mladima i dugoročna nezaposlenost na zabrinjavajuće visokom nivou.
Mračna slika Grčke u proteklih osam godina u suprotnosti je sa učinkom drugih članica evrozone. Irska i Portugal, koje nisu pale tako nisko kao Grčka, ponovo su se vratili na zdrave noge. Čak se i Kipar, koji je u protekle dve godine uspeo da izbegne ekonomski kolaps i da ponovo uspostavi ekonomski rast, bolje pokazao dok je Grčka skliznula u recesiju. Ekonomski učinak Grčke izgleda slabo i u poređenju sa okolnostima na Islandu, koji je uprkos tome što nije dobio međunardnu pomoć, uspeo da se izbavi iz „začaranog kruga“ tržišnih promena. Ta zemlja je pre nekoliko godina doživela veliki ekonomski pad, ali je uspela da se oporavi i da ostavi Grčku po rezultatima daleko iza sebe.
Autor je glavni ekonomski savetnik u osiguravajućem društvu Alijanc i predsednik je Saveta za globalni razvoj koji je pokrenuo američki predsednik Barak Obama
glosa
Najveći gubitnici su građani Grčke, koji su prošli kroz jedan od najtežih programa mera štednje u istoriji, ali i dalje ne vide svetlo na kraju tunela
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
