Grčkoj novi zajam, uz olakšavanje dužničkog bremena

P { margin-bottom: 0.21cm; }Olakšavanju grčkog dužničkog bremena najoštrije se protivi Nemačka koja, s druge strane, ne želi ni da MMF napusti spasilački program za Grčku (MMF je, inače, upozoravajući da je grčki javni dug neodrživ, zapretio napuštanjem programa). Kao uslov da i dalje učestvuje u programu spasilačkih zajmova namenjenih Gečkoj, uprkos protivljenju Nemačke da se Atini daju veće pogodnosti, Međunarodni monetarni fond naveo je olakšavanje velikog dužničkog bremena kojim je ta država opterećena. Evrogrupa, odnosno ministri finansija zone evra, sastala se 24. maja, dva dana nakon što je grčki parlament usvojio još jednu seriju smanjenja troškova i povećanja poreza koje su tražili kreditori. Neposredno posle postizanja dogovora, predsednik Evrogrupe i holandski ministar finansija Jeron Dijselblom, izjavio je da su ministri ostvarili veliki napredak. „To je značajan trenutak ne samo za grčki program, već i za sve nas, s obzirom na to da je od letos, među nama zavladala velika kriza poverenja“, istakao je na pres konferenciji Dijselblom.

Grčkoj je nova tranša bila preko potrebna kako bi u julu otplatila velike zajmove Evropskoj centralnoj banci (ECB) i MMF. Utoliko pre, što ta država već kasni sa plaćanjem nekih obaveza i isplatom zarada. Dijselblom je pojasnio da su se ministri složili da se Grčkoj pusti tranša od 10,3 milijarde evra iz programa od 86 milijardi dogovorenog u julu 2015. Tu tranšu Grčka će dobiti u delovima, najpre 7,5 milijardi evra u junu, a ostalo u seriji isplata koje će kasnije uslediti. Najteži deo u pregovorima bilo je prevazilaženje razlika između grčkih kreditota – vlada zone evra i MMF, u vezi sa stanjem grčke ekonomije i olakšanjem tereta duga. „Evrogrupa se dogovorila o paketu mera za olakšanje duga koji ce se sprovoditi u fazama“, kazao je predsednik Evrogrupe dodajuci da je „srećan što može da potvrdi“ da MMF ostaje „u igri“.

Olakšavanju dužničkog bremena Grčke najviše se protivi Nemačka koja smatra da to za sada nije potrebno. Ali ono što je za Atinu srećna okolnost jeste činjenica da Nemačka takođe želi da proreformski MMF ostane u programu za Grčku. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble ranije je rekao da „bez MMF nema ni programa“ dodajući da Nemačka „nema ništa protiv Fonda“. Prvi čovek Evrogrupe kazao je da je to bio težak politički sporazum. „To je nešto što nisam mogao ni da sanjam pre mesec dana“, dodao je Dijselblom. Francuski ministar finansija Mišel Sapen pohvalio je grčkog premijera Aleksisa Ciprasa što je „izgurao“ bolne reforme u parlamentu kako bi otvorio put za sredstva iz paketa pomoći. Mere koje je grčki parlament usvojio uključuju i osnivanje novog privatizacionog fonda koji će upravljati grčkom javnom imovinom bez mešanja države. „Iako su razgovori bili dugi, atmsofera je uvek bila opuštena, a dogovor je pre svega izraz poverenja u današnju Grčku“, poručio je Sapen.

Ustupak kreditora

Analitičari Međunarodnog monetarnog fonda upozoravaju u najnovijem izveštaju da je grčki javni dug, od oko 180 odsto bruto domaćeg proizvoda, neodrživ i da mora da bude smanjen. Tvrde, takođe, da bi taj dug, ako ne bude restrukturisan, mogao do 2060. godine, da dostigne 250 odsto BDP. Direktor MMF za Evropu Pol Tomsen kazao je da je kreditor dao neke ustupke, ali pod uslovom da učestvuje u programu za koji se podrazumeva da će preduzete mere učiniti dug održivim. „Pozdravljamo to što su svi shvatili da je grčki dug neodrživ“, istakao je Tomsen u Briselu.