Isisavanjem kapitala bezimeni vlasnici odveli Fidelinku u stečaj

Imena vlasnika kontrolnog paketa akcija još nisu obelodanjena, ali se spekuliše da su, zajedno sa kapitalom izvučenim iz Fidelinke i prebačenim na neka od rajskih ostrva, napustili Srbiju. Tako bi, iskazano u jednoj rečenici, mogla da glasi nezvanična verzija propasti fabrike, ali tu bi trebalo potražiti i odgovor na pitanje kako se moglo dogoditi da fabrika sa sirovinama nadohvat ruke, usred vojvođanske žitnice, i sa sigurnim tržištem, dospe gotovo do bankrota.

Ukupna imovina Fidelinke iznosi 1,85 milijardi dinara, dok su dugovi gotovo dvostruko veći i premašuju 2,32 milijarde. Stečajnim postupkom obuhvaćena je osnovna kompanija, i pet ćerki firmi. Stečajni upravnik Zoran Stojanović zatražio je da se i Pekara, inače jedna od retkih firmi iz tog sistema koja radi, stavi pod stečaj, ali je Trgovinski sud zahtev odbio, procenjujući da Pekara ima potencijala da nastavi sa radom. Problem je, međutim, što ima indicija da se upravo preko ćerki firmi i dalje izvlači novac iz kompanije. Nadležni u pokrajinskoj vladi, kao i u gradskoj upravi, nastoje da pronađu rešenje kako bi se zaštitio kapital Fidelinke i neki od pogona, poput Pekare, nastavili da rade, ali je ishod neizvestan s obzirom na to da su silosi prazni. Najveći poverilac Fidelinke, niška AIK banka, na prvom poverilačkom ročištu iznela je podatak da je i pšenica u silosima bila založena, i na osnovu toga podignut kredit. Pšenica je, međutim, uprkos hipoteci, prodata, pa treba očekivati i prvu krivičnu prijavu protiv Fidelinke u stečaju. Slična je situacija i sa velikim delom nepokretnih dobara fabrike – bivši vlasnici su stavljanjem hipoteke na imovinu dobijali bankarske kredite, a zatim novac iznosili iz zemlje, koristeći Fidelinku kao zalog. Tako je, recimo, od Hipo banke u Austriji dobijen kredit od oko 12 miliona evra, a novac je usmeren korisniku u inostranstvu.

– Stečaju Fidelinke prethodile su transakcije koje smo već videli u nekim drugim slučajevima čiji su akteri privatizovane firme. Reč je o tome da se novi vlasnici zadužuju na račun kupljenog preduzeća, a zatim se dugovi namiruju iz imovine firme, a na štetu zaposlenih. Pri tom, vlasnici ostaju daleko od očiju javnosti. Činjenica, međutim, da je pad vrednosti akcija Fidelinke očigledno veštački izazvan, ukazivala je na to da se nešto događa. U trenutku privatizacije akcije te kompanije dostizale su cenu i do 10.000 dinara, a sada su pale na oko 100 dinara – kaže Radivoj Belančić, direktor brokerske kuće u Subotici i ocenjuje da je važno da stečaj ne zaustavi proizvodnju.

Na državnim organima je sada da istraže kako je moglo da se dogodi da fabrika sve vreme radi, da se obim posla ne smanjuje, a da zaposleni ne dobijaju lične dohotke, kao i da cena akcija pada. Ipak, glavni problem leži u neprofesionalno urađenoj privatizaciji i s tom konstatacijom slažu se kako predstavnici sindikata tako i ekonomisti. Utoliko pre što su i druge fabrike, poput Severa, Bratstva, 29. novembra, Zorke, Partizana, takođe došle u ruke sumnjivih biznismena čiji cilj nije bilo unapređenje, već gašenje proizvodnje. „Epilog tako nemarnog odnosa prema privatizaciji subotičkih preduzeća jeste gašenje oko 20.000 radnih mesta i isto toliko nezaposlenih koliko ih je registrovano u prethodnih desetak godina“, podseća predsednik Samostalnog sindikata u Subotici Milan Popović. On ukazuje i na to da se stečajevi vode po istom scenariju, i po pravili se završavaju gašenjem firmi, a u igri su uglavnom isti ljudi koji se pojavljuju u ulozi spasilaca. „Plašim se da će ista sudbina zadesiti i nekoliko stotina radnika Fidelinke koji će se pridružiti armiji nezaposlenih“, upozorava Popović.

Da li je i ovoga puta reč o pokušaju da se uništi jedno uspešno preduzeće kako bi se prostor na tržištu oslobodio za nekog novog igrača, ili su u pitanju nečiji lični interesi, pokazaće istraga. Za to vreme će se desetine porodica koje su živele od rada u Fidelinki naći u materijalnim problemima, a grad će ostati bez firme u čiji je razvoj godinama ulagano. Moguć je i povoljniji scenario – da Fidelinku, po veoma povoljnoj ceni, kupi ozbiljan kupac koji će obnoviti proizvodnju. Ali u srećan kraj ove priče retko ko veruje.

Tajanstveni vlasnici

Zanimljivo je da lokalna vlast u Subotici nije uspela da dođe do saznanja ko su pravi vlasnici Fidelinke. Na zahtev sindikata upućen Agenciji za privredne registre da im se dostave podaci o vlasnicima, odgovoreno je da „nemaju pravo na takvu vrstu informacije“, i da se ti podaci mogu proslediti samo policiji. Preko Centralnog registra hartija od vrednosti, međutim, može se utvrditi da je reč o of šor kompanijama Mineco, Mowbray sistems, Alisun marketing i Unikredit banka Austrija, za koje se sumnja da su izvlačile novac iz Fidelinke.