Kako izbeći mekdonalizaciju turističkih destinacija

 Stotinak stručnjaka iz 17 zemalja, uključujući i Srbiju, predstavilo je 65 radova u kojima su se, osim tematskim turizmom, bavili i pitanjima ekoturizma, zatim ruralnog i kulturnog turizma, a nisu izostala ni predavanja o religioznom, sportskom i avanturističkom, gastronomskom i vinskog, kao i zdravstvenom i velnes turizmu.

Džon Trajb, profesor i šef Katedre za turizam na Univerzitetu u Sariju (Velika Britanija), koji je na BITCO govorio o teorijskim aspektima turizma, ocenio je za Danas da je reč o veoma važnom segmentu svakodnevnog života. „U prošlosti smo imali drugačiji odnos prema turizmu, kao prema nečemu posebnom, čemu ljudi posvećuju dve nedelje, ili samo vikend. Nasuprot tome, danas su turistička putovanja svakodnevna tema, što ne čudi imajući u vidu činjenicu da savremeni čovek sve više vremena provodi kao turista. S druge strane, turizam je i sve važniji segment ekonomije, koji ne samo što doprinosi oživljavanju pojedinih lokacija već daje i impuls razvoju društva“, tvrdi profesor Trajb.

Dimitrios Buhalis, profesor i direktor Istraživačkog centra Univerziteta u Burnmautu (Velika Britanija), konstatovao je da su visoke tehnologije unele revoluciju u industriju turizma. On, međutim, tvrdi da ta industrija neće u budućnosti biti drugačija nego što je danas. „U krajnjoj liniji, ljudi će i dalje jesti, spavati, zabavljati se, ići na plaže i posećivati lepa mesta. Ali, razlikovaće se način na koji uzajamno komuniciramo, pre svega zahvaljujući tome što su novi tehnološki izumi proaktivni i mogu da ponude potencijalnom turisti sve ono što ga zanima. Čak i ako govorite samo srpski jezik, svi sadržaji će za vas biti prevedeni na srpski. I, što je najvažnije, takve budućnosti se ne treba bojati“, poručuje Buhalis.

Turistička ponuda zasnovana na genocidu samo je jedan od segmenata tzv. mračnog turizma povezanog sa smrću, patnjom, nesrećom, katastrofom, zverstvima, o čemu je Ričard Šarpli, profesor na Univerzitetu u Lankširu (Velika Britanija), govorio na osnovu rezultata svog istraživanja sprovedenog u Muzeju genocida u Kigaliju, glavnom gradu Ruande. On je podsetio na činjenicu da su u toj centralnoafričkoj zemlji, pre 20 godina, pripadnici većinskog plemena Hutu počinili genocid nad manjinskim stanovništvom Tutsi, masakriravši za pet nedelja više od 800.000 ljudi. „Pokušao sam da osporim ideju da su ljudi po prirodi voajeri. Uveren sam da turisti posećuju takva mesta, ne da bi uživali u prizorima smrti, već da bi pokušali da shvate kako je to moglo da se dogodi. Jedna od pozitivnih poruka koja se šalje posetom mestu zločina jeste da je ljudska rasa izdržljiva i spremna da krene dalje i posle jednog tako strašnog čina kao što je genocid“, kaže Šarpli.

Akcenat u izlaganju Konstantinosa Andriotisa, profesora na Univerzitetu Midlseks (Velika Britanija), bio je stavljen na primenu koncepta ograničenog rasta u industriji turizma koji naziva „novim i revolucionarnim“. On je istraživao praksu na grčkom ostrvu Gavdos, najjužnijoj tački evropskog kontinenta, sa 55 stanovnika. „Ja sam Grk i dolazim iz zemlje u kojoj građani trpe zbog teške ekonomske krize. Svuda u svetu pak suočeni smo sa ekološkim problemima. Ograničeni rast je zapravo svojevrstan protest protiv kapitalizma. Reč je o konceptu koji podrazumeva stvaranje novih radnih mesta u industriji turizma, ali i kraće radno vreme, poštovanje prirodnog okruženja, kao i putovanje na manjim rastojanjima. Prototip našeg turiste ne preferira velike hotele, već prednost daje malim smeštajnim kapacitetima u vlasništvu lokalnog stanovništva, koje zarađuje pružajući gostoprimstvo“, istakao je Andriotis.

Profesor na univerzitetima u Šefildu i Sariju (Velika Britanija) i Insbruku (Austrija), Džon Hili, koji se zalaže za isticanje u prvi plan specifičnosti turističkih odredišta, upozorio je da su gotovo identični gradovi, u kojima živi 80 odsto svetskog stanovništva, posledica globalizacije. „Veliki gradovi sve više liče jedni na druge, odnosno imaju slične stambene blokove, slične auto-puteve, iste brendove istaknute na udarnim mestima i, naravno, galeriju moderne umetnosti. I svi tvrde da su jedinstveni, odnosno da se razlikuju. Meni se taj fenomen, koji sam nazvao mekdonalizacija sveta, ne sviđa, a mislim da se ne sviđa ni mnogim ljudima širom sveta. Smatram da ono što treba da slavimo jesu razlike među ljudima, gradovima“, zaključio je profesor Hili.

Zanimljiva priča

Beograd ima izuzetno zanimljivu priču, a istorija vaše zemlje je burna i tragična. Takav splet okolnosti i te kako interesuje turiste, oni žele da saznaju zašto se nešto dogodilo i kakve su posledice. Osim bogate kulturne baštine Srbija se može pohvaliti i veoma otvorenim i druželjubivim ljudima. To je, takođe, veoma važno obeležje po kome se jedna turistička destinacija razlikuje od druge. U svakom slučaju, mislim da imate šta da ponudite potencijalnim turistima – poručio je Džon Hili, profesor na univerzitetima u Velikoj Britaniji i Austriji.