Koketiranje sa negativnim kamatnim stopama

P { margin-bottom: 0.21cm; }On bi, verovatno, isto rekao i u vezi sa negativnim kamatnim stopama – da je reč o meri koju države preduzimaju iz očaja kada nisu u stanju da smisle ništa efikasnije. Negativne kamatne stope, naprosto, predstavljaju najnoviji u nizu uzaludnih pokušaja koji se preduzimaju od izbijanja globalne finansijske krize 2008. u nameri da se osnaži ekonomija. Pošto obaranje kamatnih stopa na istorijski miniminum nije dovelo do uspostavljanja većeg rasta, centralne banke pribegle su takozvanim kvantitativnim olakšicama, što je podrazumevalo ubrizgavanje finansijskih sredstava u ekonomski sektor, kupovinom državnih i drugih obveznica sa dugim rukom dospeća. Taj potez bio je, u izvesnoj meri, je delotvoran, ali uglavnom su prodavci gomilali keš, umesto da ga troše ili investiraju. Zatim je na scenu stupila politika negativnih kamatnih stopa. Centralne banke Danske, Švedske, Švajcarske, Japana i država evrozone već slede taj trend, dok američke Federalne rezerve i Banka Engleske još odolevaju iskušenju. Negativne kamatne stope jesu termin koji je, stiče se utisak, smišljen kako bi zbunio sve osim finansijskih stručnjaka. Srž navedene mere, zapravo, predstavlja princip da centralne banke komercijalnim bankama oporezuju samo depozite, a ne i pozajmice.

U slučaju Evropske centralne banke negativne kamatne stope su način da se poveća priliv obveznica visoke klase, što je u skladu sa ranije započetim programom njenog predsednika Marija Dragija. Na taj način, navodno, biće uspostavljen veći sklad između finansijskog tržišta i profita, što je u skladu sa idejom švedskog ekonomiste Knuta Viksela. Ali, problem se odnosi na činjenicu da, imajući u vidu niske kamatne stope, preti opasnost da investitori ne ostvare planirani profit, kao i da agregatna tražnja bude smanjena. S druge strane, sledbenici ideje o negativnim kamatnim stopama smatraju da će, s obzirom na to da se oporezuju depoziti komercijalnih banaka, te banke shvatiti da im je bolje da stavljaju više novca u promet, bilo odobravanjem kredita ili kupovinom državnih obveznica, nego da plaćaju velike namete centralnim bankama. Ipak, kao što je upozorila Svetska banka, mogući su i neželjeni efekti. Između ostalog, profitabilnost banaka može da bude umanjena i one mogu da budu podstaknute da preduzimaju visokorizične poslove, poput pozajmljivanja ljudima koji investiraju u nesigurne nekretnine. Istovremeno, može da se dogodi da u pojedinim ekonomskim domenima na taj način bude nagomilan novac, a da se drugi sektori, poput penzijskog i osiguravajućeg, suoče sa deficitima.

Čak i da ostavimo po strani takve probleme, istinska zamerka na račun negativnih kamatnih stopa jeste da je ludost oslanjati se isključivo na monetarnu politiku kao jedino sidro za spasavanje ekonomije. To je Kejnz jezgrovito opisao: „Ukoliko pretpostavimo da je novac pogonsko gorivo, moramo imati na umu da postoje i drugi sastojci kako bismo aktivirali sistem“. Stoga, jedini način da stavimo svež novac u pogon jeste da podstaknemo vlade da više troše. Ilustracije radi, države bi mogle da pozajmljuju novac direktno od centralnih banaka i da ga koriste za izgradnju kuća, obnavljanje transportne mreže, ili da investiraju u tehnologije koje štede energiju.

Autor je član Gornjeg doma Britanskog parlamenta i počasni profesor političke ekonomije na Univerzitetu Vorvik